Kontratarife. Drastične globe tehnološkim kompanijama. Povećani porezi na digitalne usluge. Kirija na vojne baze, ili njihovo zatvaranje. Bojkot Svetskog fudbalskog prvenstva…
To je do sada bio deo arsenala „prinudnog oružja“ koji je Evropska unija spremila za rat s kontinuirano nepredvidivim američkim predsednikom posle njegovog novog carinskog nasrtaja na članice EU koje podržavaju Dansku i Grenland. Ali od pre neki dan Evropa uvodi u rat oružje koje bi, čini se, moglo biti pogubno po obe zaraćene strane.
Iz Evrope, tačnije iz Danske, lansirano je neispitano, rizično i do sada smatrano nezamislivim za upotrebu oružje. Novac, odnosno kapital. Da li je posle trgovinskog rata (carinama), na pomolu novi finansijski rat (kapitalom), pitanje je na koje odgovor traže ne samo dojučerašnji transatlantski saveznici.
Tenzije su porasle posle najnovije pretnje Bele kuće o višim carinama evropskim trgovinskim partnerima, što je izazvalo strah od potencijalne odmazde ali i poljuljalo poverenje globalnih investitora u američku imovinu.
Okidač je pritisnuo Džordž Saravelos, šef za istraživanje valuta u Dojče banci, u dopisu klijentima, u kojem je napisao: „Evropa poseduje Grenland, ali takođe poseduje mnogo američkih državnih obveznica.“
Saravelosova pretnja „između redova“ poklopila se s odlukom danskog penzionog fonda Akademiker Pension (upravlja s 25 milijardi dolara) koji je dan pre početka Svetskog ekonomskog foruma u Davosu ispalio prvu signalnu raketu na finansijsko tržište najavom da će prodati obveznice američkog Trezora u vrednosti od 100 miliona dolara. Američka državna obveznica je vrednosni papir koji SAD, uz određenu kamatu, prodaju centralnim bankama, investicionim fondovima i fondovima koji upravljaju imovinom širom sveta, i tako finansiraju (pokrivaju) svoj trgovinski deficit.
Evropa je najveće svetsko tržište i najveći vlasnik američkih obveznica.
Evropski investitori poseduju 12,6 biliona dolara u američkim akcijama i obveznicama (podatak Federalnih rezervi), od čega je 3,6 biliona dolara u vrednosnim papirima vezanim za državni dug, što predstavlja nešto manje od 40 odsto ukupnog američkog javnog duga u inostranim rukama. Velika Britanija, Belgija, Luksemburg i Francuska drže u Evropi najveće udele, a na globalnom nivou najveći vlasnici američke finansijske imovine su Kanada (2,9 biliona dolara), Japan (2,8 biliona), Kina i Singapur (sa po 1,2 biliona).
Odluku danskog fonda odmah je zapratio ratni poklič „Prodaj Ameriku“ (odnosno njene državne obveznice) i tako je nastao fenomen koji je, u vremenu povišene geopolitičke senzitivnosti, „od komarca napravio magarca“. Tih 100 miliona dolara čini „sitniš“ u odnosu na 38 biliona dolara vredno tržište američkih obveznica, ali je problem što se pojavio neko iz Evrope (ma koliko mali, ali ipak neugodan glasnik) ko dovodi u sumnju kreditnu sposobnost SAD. Direktor za investicije u danskom fondu Anders Šelde odluku je objasnio politikom američkog predsednika Donalda Trampa i njegovom pretnjom preuzimanja Grenlanda, „što stvara kreditne rizike koji su preveliki da bi se ignorisali“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 29. JANUARA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
