Nedelju za nama obeležila su dva važna događaja na srpskoj političkoj sceni. Ukoliko je do sada i bilo dileme u kakvom je stanju i u kom pravcu se Srbija kreće, misija Evropskog parlamenta u Beogradu i vanredna sednica vlade su to jasno ogolili.
Pred dolazak evoparlamentaraca, predstavnici vlasti pokušali su na sve moguće načine da ih diskredituju u javnosti. Oslovivši ih sa „mrzitelji Srbije“, predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je kako delegaciju EP niko nije pozvao. Ana Brnabić, predsednica Narodne skupštine, naglašavala je kako oni dolaze da podrže blokadere.
Suprotno tome, Vladimir Međak iz Evropskog pokreta za Nedeljnik je ukazao da je „Fact-finding“ misija prvi put najavljena februara 2024.
„To je 10 meseci pre početka protesta, tako da je to još jedan način da se umanji značaj te misije i u startu unize nalazi do kojih će ona doći. Prvi put je „fact-finding“ misija zatražena u Rezoluciji Evropskog parlamenta iz februara ’24 nakon nameštanja izbora u decembru ’23. u Srbiji. To je onda ponovljeno krajem ’24, pa posle opet kad su krenuli protesti i oktobra ’25. Vi imate seriju rezolucija Evropskog parlamenta u dva saziva. „Fact-finding“ misija se tražila i pre blokada da se utvrdi stanje demokratije i šta se u Srbiji dešava“, objasnio je Međak.
IZLOŽBA O JASENOVCU
Zamisao predstavnika vlasti bila je da evroparlamentarci budu dočekani u centralnom holu Skupštine Srbije izložbom „Jasenovac – trajna opomena“, za koju su rekli da je posvećena Međunarodnom danu žrtava Holokausta. U cilju još jednog pokušaja obezvređivanja posete delegacije EP, Brnabić je ispričala kako su evroparlamentarci želeli da izbegnu izložbu i okarakterisala to kao „jezivo i stravično“.
Tonino Picula je to demantovao.
„EU je organizacija koja je utemeljena na antifašizmu, jer bez pobede nad nacizmom ne bi bilo ni Evropske unije. Nemamo nikakav problem da pogledamo i ovakve izložbe i da oni koji ne znaju, prošire svoje znanje o tome šta se događalo za vreme Drugog svetskog rata. Prema tome, sve ove priče da je neko tražio neke druge koridore, apsolutno ne stoji“, rekao je Picula.
Međak je za Nedeljnik ocenio da je ovaj potez vlasti „uvreda za srpske žrtve genocida i sve druge žrtve genocida u NDH u Drugom svetskom ratu“.
„Time se zloupotrebljavaju za jeftine političke poene i spasavanje sopstvene političke karijere. Proboj iz Jasenovca je bio 22. aprila, dan Holokausta je 27. januar. Apsolutno prošle nedelje to nije imalo veze sa bilo čim. Postavljeno je kao provokacija i pokušaj potkopavanja nalaza do kojih će doći ova „fact-finding“ misija“, naveo je Međak.
USLOVI ZA ČLANSTVO
Osim sa predstavnicima vlasti, misija EP se sastala i sa opozicijom. Nakon sastanka poslanica Narodnog pokreta Srbije (NPS) Ana Jakovljević ukazala je kako EU želi Srbiju kao svoju ravnopravnu članicu, ali samo ako se ispune uslovi u oblasti vladavine prava, slobodnih medija i fer izbora.
Međak je naglasio kako su „to jasno utvrđeni uslovi za članstvo“.
„Pregovori se vode u ukviru šest klastera, šest grupa tih poglavlja. Prvi klaster „Fundamentals“ – Osnove uključuje politički kriterijum gde su osnovni elementi nezavisnost pravosuđa, borba protiv korupcije, borba protiv organizovanog kriminala, sloboda govora. Klaster „Osnove“ je definisan kao glavni uslov na osnovu koga se ceni da li je država sposobna da postane članica EU. To piše u svim dokumentima EU i na te uslove je Vlada Srbije pristala kad je počela pregovore sa EU 2014. godine“, ispričao je.
Borko Stefanović, potpredsednik Stranke slobode i pravde (SSP), naglasio je da je na sastanku „visokopozicionirani član delegacije“, rekao da su tri stvari važne – da li SNS jeste ili nije za EU, da li je za demokratiju i da li imaju jasan i precizan odnos prema ratu u Ukrajini i prema Rusiji.
Sagovornik Nedeljnika je naveo da „oni imaju bukvalno nula od tri“.
„Srbija je bila demokratija pre nego što je SNS došao na vlast. Po parametrima međunarodnih „watchdog“ organizacija poput Freedom House-a, bila je slobodna država sa polukonsolidovanom demokratijom 2014. godine, kada smo počeli pregovore sa EU. Sada smo poluslobodna država sa hibridnim, tranzicionim režimom koji ide ka autokratiji“, rekao je.
Prema oceni sagovornika, SNS je „odavno, čak i privid želje da uđe u EU, napustio“.
„Mislim da suštinski to nikad nisu ni želeli. Rusija je njima glavni saveznik i oni to ne žele nikada da napuste. Mi smo jedina zemlja u kojoj su novine objavile da je Ukrajina napala Rusiju i jedina u kojoj su organizovane demonstracije podrške Putinu za napad na Ukrajinu“, objasnio je Međak.
SANKCIJE FUNKCIONERIMA SNS I KRIČKU
Više članova opozicije tražilo je od evroparlamentaraca da se uvedu personalizovane sankcije visokim funkcionerima SNS, načelniku Uprave kriminalističke policije (UKP) Marku Kričku i svima koji su učestovali u „izbornoj krađi i krađi narodnih para“. Međak je pojasnio da zbog odnosa snaga u samoj EU to nije moguće.
„To mora da prođe Savet, a tamo sede i predstavnici država koje nemaju probleme sa ovim režimom i Aleksandrom Vučićem. To ne može da prođe iz praktičnog razloga, jer bi oni to morali da izglasaju“, rekao je.
Sagovornik Nedeljnika je ispričao da je finansijska podrška jedan od tri osnovna stuba politike proširenja.
„Finansijska podrška je smišljena da bi država bila u mogućnosti da ispuni zahteve za članstvo EU. U procesu tranzicije država nema potrebna sredstva da dostigne kriterijume i samim tim EU izdvaja pare. Ako država ne želi da dostigne standarde i uđe u EU, postavlja se pitanje zašto bi joj EU davala pare. Ova vlast je sama odbijala i propuštala prilike da koristi pare EU. Na primer, EU ponudi 70 miliona evra za izgradnju pruge Beograd-Subotica, po nacrtu kakav je urađen zajedno sa EU, da ta pruga košta 330 miliona evra.
Međutim, mi to odbijemo i uzmemo kredit od Kineza i gradimo istu tu prugu za milijardu i 200 miliona. Na kraju, 16 ljudi pogine kao rezultat korupcije. Pritom, pravila vidljivosti pomoći EU zahtevaju da se jasno zna šta je rađeno parama EU i da građani budu informisani o tome. U Srbiji, prema Vladinim istraživanjima iz 2022, 43% populacije smatra da su najveći donatori Srbije Kina i Rusija, a svega 28% da je to EU. Za to je odgovorna vlast, jer je propustila da istinito informiše stanovništvo o sredstvima koje dobija od EU“, naveo je Međak.
SEDNICA VLADE
U nedelju je održana vanredna sednica Vlade kojoj je prisustvao i predsednik Srbije. Ipak, ovaj sastanak visokih funkcionera mnogo je više ličio na igrokaz u predsednikovoj režiji, nego na raspravu o značajnim pitanjima. U cilju sopstvene promocije pred predstojeće izbore, predsednik je ministrima i direktorima preduzeća udelio porciju kritika, ukazujući na njihov „nerad“ i odlaske na egzotične destinacije dok je u pojedinim opštinama vanredno stanje. Ni ovoga puta odgovornost nije bila njegova.
Jedna od stvari koje su bile predmet rasprave je i pristupanje EU. Predsednik Srbije je predložio osnivanje novog operativnog tela koje bi se bavilo evropskim integracijama, a na čijem bi čelu bio ambasador Srbije u Briselu Danijel Apostolović.
Međak ukazuje da je to predstava za Brisel, te da mi već imamo Koordinaciono telo za pregovore sa EU koje vodi premijer.
„Ambasador u Briselu je čovek koji je formacijski podređen pomoćniku ministra spoljnih poslova, a sad ambasador treba da koordinira ministre. On je dve stepenice ispod njih i nema nikakvu političku težinu. Dodatna farsa je što on hoće za 10 meseci da uradi stvari koje nije uradio od 2015. To nisu tehničke stvari kao što je on rekao – „mace, kuce, ribice, ptičice“. Te stvari vrede milijarde evra. Gde je nama pregovaračka pozicija za slobodan protok robe, tj. poglavlje 1? Zašto Srbija nije iskorenila svinjsku kugu, pa ne možemo da izvozimo svinjsko meso? Zašto mleko nije po standardima EU još od 2014? Pitanje životne sredine koja košta 15 milijardi evra.
Rekao je da je naš energetski sistem pred kolapsom i da će on to preko noći da reguliše kupovinom nuklearnih centrala za 5 godina od Japanaca, a da mu je predugo da 2 godine čeka na izradu strategije razvoja nuklearne energije u Srbiji, pri čemu mi krećemo bukvalno od nule. On hoće da preko noći zakrpi rupe u EPS-u koje je napravilo nestručno rukovodstvo koje je on postavio. Ispričao je da izlaze svi veliki kapaciteti iz upotrebe 2030-2034, a mi nemamo zamenu… Za energetska pitanja, 2030. i 2034. su sutra. Znali smo to još pre 10 godina i ništa nismo radili.“, naveo je Međak.
NAJVEĆI PROBLEMI KLASTER 2 I POGLAVLJE 8
Međak je ukazao kako je Financial Times je objavio da se razgovara na relaciji SAD-Ukrajina-EU. Kakoje naveo, jedan deo mirovnog sporazuma Ukrajina-Rusija bi bio to da Ukrajina, ako se odrekne
Donbasa i da ga Rusima, može da računa na članstvo u EU 2027. godine.
„Ako se to zaista desi, Ukrajina neće ući sama. Napraviće se paket: Moldavija, Crna Gora i Albanija i ostaje pitanje Srbije. Srbija je jedina preostala koja može da uđe pod određenim okolnostima, ali nas je Vučić doveo u situaciju da strepimo od toga, jer posle 12 godina pregovora nismo spremni za članstvo u ključnim oblastima. I on sad pokušava na neki način da uđe u taj voz – da uđemo u EU, a da ne uradimo ono što nam EU traži u političkom kriterijumu“, naveo je naš sagovornik.
Apostolović na sednici je rekao i da najviše posla ima u vezi sa otvaranjem klastera 5 koji se odnosi na poljoprivredu. Naš sagovornik je rekao da poljoprivreda jesta bitna, ali da klaster 5 nije najveći problem.
„Najveći problem za njih će biti klaster 2, jer tu je unutrašnje tržište, i poglavlje 8 – državna pomoć i ukidanje svih ovih šema gde daju 10-15 hiljada evra po jednom radnom mestu. To je šema privlačenja stranih investicija na kojima se bazira ekonomski rast i na kojima se bazira ekonomska politika SNS-a. Ako to ukinu, imaće veliki problem u ekonomskoj politici. To se ne radi pred izbore. Oni su najavili da će možda to ukinuti krajem ove godine, što znači da bi izbori morali da budu pre toga“, zaključio je Međak.
NOVI BROJ NEDELJNIKA JE OD ČETVRTKA, 29. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
