Naučnici su identifikovali pet glavnih “faza” razvoja ljudskog mozga u jednoj od najsveobuhvatnijih studija do sada o tome kako se neuronske veze menjaju od detinjstva do starosti.
Studija, zasnovana na skeniranju mozga skoro 4.000 osoba starosti od jedne do 90 godina, mapirala je neuronske veze i kako se one razvijaju tokom naših života. Ovo je otkrilo pet širokih faza, podeljenih sa četiri ključna „prelomna trenutka“, kada organizacija mozga kreće drugačijom putanjom, otprilike sa devet, 32, 66 i 83 godine.
„Gledajući unazad, mnogi od nas osećaju da su naše živote karakterisale različite faze. Ispostavlja se da i mozgovi prolaze kroz ove faze“, rekao je profesor Dankan Astl, istraživač neuroinformatike na Univerzitetu u Kembridžu i glavni autor studije, piše Gardijan.
Prelomni trenuci u životu mozga
„Razumevanje da razvoj mozga ne ide stalno istim tempom, već kroz nekoliko ključnih prelomnih trenutaka, može nam pomoći da otkrijemo kada i kako je njegovo povezivanje najosetljivije na poremećaje.“
Utvrđeno je da se period razvoja u detinjstvu odvija između rođenja i devete godine, kada prelazi u adolescentnu fazu – eru koja traje u proseku do 32. godine.
U ranim tridesetim godinama osobe, neuronska veza mozga prelazi u odrasli režim – najdužu eru, koja traje više od tri decenije.
Treća prekretnica oko 66. godine označava početak faze „ranog starenja“ arhitekture mozga.
Konačno, mozak „kasnog starenja“ se oblikuje oko 83. godine.
Razvoj kroz faze
Naučnici su proučavali organizaciju mozga koristeći 12 različitih pokazatelja, uključujući koliko je njegovo povezivanje efikasno, koliko su različiti delovi odvojeni i da li se mozak u velikoj meri oslanja na glavna sedišta ili ima širu, raspršeniju mrežu povezivanja.
Od perioda odojčeta do detinjstva, naš mozak se oblikuje kroz „učvršćivanje veza “, pri čemu se bogatstvo sinapsi – veza između neurona – u bebinom mozgu smanjuje, dok one aktivnije preživljavaju. Tokom ovog perioda, otkrila je studija, efikasnost moždanih veza se smanjuje.
Istovremeno, siva i bela masa brzo rastu u zapremini, tako da debljina korteksa – rastojanje između spoljašnje sive mase i unutrašnje bele mase – dostiže maksimum, a karakteristični nabori na spoljašnjem delu mozga – kortikalna pregibanja, stabilizuju se.
U drugoj „fazi“ mozga, adolescenciji, bela mase nastavlja da raste u zapremini, pa se mreže komunikacije u mozgu sve bolje organizuju. Ova faza je definisana stalnim povećanjem efikasnosti veza u celom mozgu, što je povezano sa poboljšanim kognitivnih sposobnosti. Faze su definisane tako što je mozak ostao na stalnom razvojnom putu tokom dužeg perioda, umesto da ostane u fiksnom stanju.
Najveća promena oko 32. godine
„Apsolutno ne tvrdimo da će se ljudi u kasnim dvadesetim ponašati kao tinejdžeri, ili čak da njihov mozak izgleda kao mozak tinejdžera“, rekla je Aleksa Musli, koja je vodila istraživanje. „Radi se o obrascu promene.“
Dodala je da bi nalazi mogli dati uvid u faktore rizika za poremećaje mentalnog zdravlja, koji se najčešće javljaju tokom adolescencije.
Oko 32. godine života primećuje se najveća promena u putanji razvoja mozga. Životni događaji, poput roditeljstva, mogu uticati na neke od ovih promena, iako istraživanje to nije direktno proveravalo. „Znamo da se mozak žena menja nakon porođaja“, rekla je Mausley. „Razumno je pretpostaviti da postoji veza između ovih životnih prekretnica i dešavanja u mozgu.“
Od 32. godine, struktura mozga se stabilizuje u odnosu na prethodne faze, što se poklapa sa ‘stabilnim nivoom inteligencije i ličnosti’, prema drugim istraživanjima. Takođe, regioni mozga postaju više odvojeni.
Poslednje dve prelomne tačke karakterišu smanjenje povezanosti u mozgu, za koje se veruje da su povezane sa starenjem i propadanjem bele mase.
Tagovi
