Od Vučićeve knjige Kako sam pobedio obojenu revoluciju još nema ništa, pošto očigledno nije uspeo da je sprovede.
Revoluciju, a ne knjigu. A i knjigu obećava peti put. Ja bih to čitao, ali kao urednici u izdavačkim knjigama – ono, od 80. strane, pa ako drži pažnju, ima materijala. Svi sve najbolje stave na početak.
Tu gde je i Vučić zabagovao. Ako ne i u samom naslovu knjige, pošto osim tog ruskog narativa kako je to plaćeno spolja, Nulandova i tako dalje, inače su ih Ukrajinci obožavali, to simbolizuju šatori na glavnom trgu, sad evo i snajperisti. I ko je onda sprovodi, ako ne najviši nosioci državne vlasti…
Naprednjaci se tako ponašaju od dolaska na vlast. Pokušavaju da se zaokruže na svakom nivou vlasti, do svake mesne zajednice.
Pa dalje u sportu, kulturi, biznisu… Parasnagama, navijačkim grupama… Zaboravili su jedino na Univerzitet. Pošto su klinci bili nezainteresovani.
I to je Catch 22.
Neprijatelja treba uništiti do kraja, ispričao mi je davno jedan njegov prijatelj, kao stvar koju je naučio od njega.
Od toga, naravno, nema ništa pogrešnije. Jer ovo nije rat, već politika. Tu je i drugi antitermin: mrzitelji, koji je problem za onoga koji mrzi, a ne za onoga koji je predmet mržnje, posebno ako on ne zna za to. I zato treba izbegavati ogovaranja. Ne slušati ih. Ili ih ne uzimati ozbiljno.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE OD ČETVRTKA, 13. NOVEMBRA NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
