Zohran Mamdani je novi gradonačelnik Njujorka, a funkciju će preuzeti od 1. januara iduće godine.
Njegov izbor čini presedan u američkoj političkoj istoriji. Osim što je prvi musliman, sa poreklom iz Južne Azije, na mestu gradonačelnika Njujorka on je takođe i najviše rangirani zvaničnik unutar administracije SAD koji otvoreno priznaje svoje Islamske korene i poreklo.
POREKLO I DOLAZAK U NJUJORK
Zohran Mamdani je rođen u Kampali, Uganda, od roditelja Mahmuda Mamdanija i Mire Nair poreklom iz Indije.
Otac Mahmud je akademik, profesor antropologije, političkih nauka i afričkanističkih studija na Univerzitetu Kolumbia.
Majka Mira je filmski producent, ponosni dobitnik dve nagrade filmskog festivala u Kanu i čak četiri sa filmskog festivala u Veneciji.
Mamdani je u Njujork je došao sa sedam godina, nastanivši se u naselju Bronks, a njegova politička karijera počela je svega 5 godina pre njegovog izbora za gradonačelnika.
Možemo da pretpostavimo da je Zohranu politički angažman bio predodređen, imajući u vidu da nosi ime prvog demokratski izabranog predsednika Ugande, Kvame (Kwame), kao svoje srednje ime.
RAD U NEPROFITABILNOJ ORGANIZACIJI I FORMIRANJE POLITIKE
Pre nego što je postao gradski odbornik 2020. godine, Zohran Mamdani je radio kao savetnik u neprofitnoj organizaciji pomažući siromašnim njujorčanima da ne budu izbačeni iz svoj domova.
Njegov posao se sastojao u prevenciji zaplene imovine u slučaju bankraskih potraživanja, gde je pomagao siromašnim imigrantima u njujorškom naselju Kvins sa prinudnim iseljenjima i naporima da ostanu u svojim stanovima.
Mamdanijev angažman u „Chhaya Community Development Corporation“ retko je dovođen u prvi plan tokom predsedničke kampanje, osim sporadičnih pominjanja od strane političkih protivnika kada bi hteli da istaknu Mamdanijev „tanak rezime“.
Ipak, njegov rad u ovoj organizaciji postavio je smernice Mamdanijevog političkog angažmana u godinama koje dolaze.
KLJUČNA PITANJA KAMPANJE I NAJAVA KANDIDATURE
Jedan od glavnih fokusa izborne kampanje kandidata za gradonačelnika Njujorka bio je problem smeštaja u gradu, gde 2/3 svih stanovnika živi pod kirijom u stanovima za izdavanje.
Fluktuacije cena zakupa i najveća kriza smeštaja u istoriji Amerike doveli su Mamdanija na čelo političke trke, imajući u vidu da je zamrzavanje cena smeštaja jedna od glavnih tačaka njegovog programa.
„Domovi ne bi trebalo da budu mesto finansijskih spekulacija, oni bi trebalo da budu mesto stabilnosti i postavljanja temelja na kojima porodica može da gradi do kraja života“, rekao je Mamdani u intervjuu 2020. godine o svojoj kampanji.
Nagoveštavajući svoju kandidaturu za gradonačelnika, tada je dodao: „Ovo nije jedino pitanje do koga nam je stalo, ali razlog zašto je to glavno pitanje je taj što je to gradivni blok velike krize sa kojom se suočavaju Njujorčani iz svih zajednica.”
prvi politički angažman
Mamdani se 2017. godine priključio lokalnom odboru Demokrat-socijalista Amerike (DSA), gde je učestvovao u kampanjama svojih stranačkih kolega na različitim nivoima lokalne vlasti; od gradskih odbornika, preko izbora kandidata za senat savezne države Njujork do izbora za okružnog tužioca okruga Kvins.
Mamdani je rekao da je kandidatura Bernija Sandersa, takođe socijaliste, na izborima 2016. godine bila velika inspiracija za njega da se pridruži Demokrat-socijalistima.
Takođe, rekao je da je pronašao uzor i u „kanalizacionim socijalistima“ sa početka 20. veka poput Daniela Hona i Viktora Bergera, američkim socijalistima iz Milvokija.
U oktobru 2019. godine, Mamdani je najavio kandidaturu za predstavnika 36. okruga državne skupštine Njujorka.
DSA je podržala njegovu kandidaturu, baziranu na platformi koja se zalagala na reformi politike smeštaja, reformi policije i politike zatvora, koja mu je donela pobedu u interstranačkim izborima Demokrata i pobedu na opštim izborima u junu 2020. godine.
Mamdani je reizabran na poziciju predstavnika okruga 2022. i 2024. godine.
Kampanja za gradonačelnika Njujorka
Krajem oktobra 2024. godine, Mamdani je najavio da će se kandidovati na izborima za gradonačelnika Njujorka.
Neke od glavnih tačaka njegovog programa očigledno su bile inspirisane njegovim vanstranačkim radom.
U fokusu Mamdanijeve kampanje su zamrzavanje cena kirije, uvođene besplatnog gradskog prevoza, otvaranje prodavnica hrane sponzorisanih od strane gradskih opština (po jedna u svakoj opštini) kao i podizanje minimalne cene rada i izgradnja jeftinijeg smeštaja za siromašnije delove stanovništva.
Veći deo kampanje Mamdani je zaostajao za svojim najvećim protivkandidatom Endruom Komom (Andrew Cuomo), koga su podržali i predsednik SAD Donald Tramp i većina Njujorčana sa primanjima iznad proseka.
Podrška Izraelaca koje žive u Njujorku takođe bila je na izuzetno niskom nivou nakon Mamdanijevih komenatara povodom rata u Gazi, gde je izrazio podršku Palestincima i optužio Izraelske vlasti da sprovode genocid.
Situacija se promenila nakon izbora za kandidate za gradonačelnika 24. juna, gde je Mamdani konačno uspeo da sustigne Komoa.
Konstantni napadi na Mamdanija, koji su igrali na kartu njegovog porekla i islamofobije, dolazile su sa svih nivoa administracije. Čak je i sam Tramp za Mamdanija rekao da je „totalni ludak“ i pretio njegovim hapšenjem.
Tagovi
