Kada je bambus pozeleneo?
Nije dilema za neki pab kviz, nije ni trik-pitanje, nije ni prva rečenica u self-help knjizi: to je samo uvodni stih pesme po imenu „Phù Đổng Thiên Vương“, vijetnamskog izvođača po imenu Đức Phúc. (Ne, nismo ni mi znali da naša dobra Rotografika ume da odštampa vijetnamska slova.)
Kako to mislite – niste čuli tu pesmu, koja inače govori o jednoj od najstarijih legendi vijetnamskog naroda? Pa zar niste, u subotu uveče, netremice, uz slatkiše, alkohol i poslovičnu nervozu (kao i uvek kada nastupa Srbija) ispratili najveći muzički događaj godine, onaj koji je trebalo da zaseni i postidi Evroviziju?
Ah, pardon, čuješ da postidi Evroviziju, ta zar nije Evrosong leglo svake pošasti, zar ne služi ta pogana zabava samo da promoviše gej sataniste i ostale bradate žene, kako bi ikada Pesma Evrovizije znala za sramotu?
Ali svejedno, u subotu je, naravno da smo to znali, naravno da smo očekivali da se i gospođa Duška sa Javnog servisa angažuje još koju noć ove kalendarske godine, naravno da je sajt Nedeljnika radio svoj čuveni lajv, a sajt Velikih priča odmah ujutru isporučio muzičko-diplomatsku kritiku svega onoga što smo videli i što i nismo.
Naravno da je pred nama, u svakoj poštenoj srpskoj kući, bila mapa sveta, i da su tetke i teče coktale zubima kad bi se javio predstavnik javnog servisa Madagaskara (ne, nije pingvin, mada bi to makar bilo smešno) i udelio 29 poena Keniji.
(29? Pa da, što da ne.)
„Pa da, Madagaskar i Kenija se uvek međusobno čašćavaju. Iz godine u godinu ista priča. Ovome se nekako mora stati na put…“
„A tek Tadžikistan i Kirgistan? I žiri i publika po 22 poena jedni drugima? To je katastrofa.“
Istina, da je publika iz Kolumbije bila malo naklonjenija Faruku Hasanovu, koji je sa kompozicijom „Gori!“ nastupio pod rednim brojem 11, da ga nisu ignorisali prokleti Etiopljani i Ujedinjeni Arapski Emiraćani, možda bi jedan od favorita mogao i više od petog mesta.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 25. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
