Banke isplatile 5 miliona dinara žrtvama prevare sa lažnim SMS porukama: Kada imate pravo na odštetu?

Narodna banka Srbije saopštila je da je jedanaest poslovnih banaka u zemlji obeštetilo 124 svoja klijenta koji su bili žrtve sofisticirane SMS prevarne šeme. Korisnicima je vraćen ukupan iznos od 5,2 miliona dinara.

Nalog bankama da isplate obeštećenja usledio je nakon što su klijenti, prateći instrukcije iz lažne poruke mobilnog operatera o navodno osvojenim poenima, uneli podatke sa svojih platnih kartica na lažni sajt.

NBS navodi da je još u julu upozorila javnost na ovu opasnost, a početkom septembra je obavestila banke o njihovoj obavezi da nadoknade štetu oštećenim građanima.

Procena nepažnje kao ključni faktor

U svom saopštenju, Narodna banka Srbije detaljno objašnjava da je bankama je naloženo da, u skladu sa Zakonom o platnim uslugama, nadoknade svaki pojedinačni gubitak veći od 3.000 dinara.

Odluka je, kako se ističe, doneta na osnovu primene standarda krajnje nepažnje kao odlučujućeg kriterijuma. Centralna banka je procenila da se u ovom konkretnom slučaju radilo o običnoj, a ne krajnjoj nepažnji korisnika.

Kao ključni razlog za takav stav u saopštenju se navodi da su „korisnici postupali sa običnom nepažnjom kada su jednokratnu lozinku za internet plaćanje uneli na lažan sajt mobilnog operatera, pre svega zato što su link do tog sajta dobili u SMS poruci s broja telefona s kojeg su prethodno zaista dobijali obaveštenja od mobilnog operatera“.

Apel NBS za oprez pri onlajn plaćanjima

Ipak, iz Narodne banke Srbije naglašavaju da korisnici neće uvek biti obeštećeni.

U saopštenju se pojašnjava da se slučajevi nasedanja na manje vešte prevare, poput slanja podataka o kartici nepoznatim licima nakon poruke sa inostranog broja, tretiraju kao krajnja nepažnja, kada korisnik sam snosi celokupan gubitak.

NBS takođe ističe da je njena praksa naklonjenija korisnicima nego u većini zemalja Evropske unije.

Zbog toga se u saopštenju ponovo upućuje apel građanima da budu izuzetno pažljivi a iz NBS savetuju da je „potrebno pažljivo pogledati samu poruku, od koga je dobijena, kakav je link koji je dobijen, te da li URL adresa odgovara zvaničnoj adresi tog pružaoca usluga“, jer je takav oprez postao neophodan.