Nacrt novog Zakona o dobrobiti životinja, koji je predstavilo Ministarstvo poljoprivrede, izazvao je reakciju dela stručne javnosti.
Tim povodom, redakciji Nedeljnika obratila se grupa istraživača „Sentience“, okupljena pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju, koja okuplja eksperte iz oblasti antropologije, sociologije, prava i drugih humanističkih nauka.
U svom obraćanju, oni izražavaju zabrinutost da predloženi tekst ignoriše ključna naučna saznanja o životinjama kao osećajnim bićima i pozivaju na povlačenje nacrta.
Saopštenje ove ekspertske grupe prenosimo u celosti:
Obraćamo se javnosti povodom nacrta Zakona o dobrobiti životinja koji je ponudilo Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede.
Obraćamo se kao grupa istraživača koja se bavi interakcijama ljudi i životinja, Sentience, okupljena pri Institutu za filozofiju i društvenu teoriju.
Naša grupa okuplja istraživače u oblasti društvenih i humanističkih nauka, kao što su antropologija, arheologija, sociologija, psihologija, pravo i filozofija, sa različitih instituta i fakulteta u Srbiji.
Pridružujemo se zabrinutosti koju su izrazili pravni eksperti povodom nacrta zakona. Smatramo da je važno da istaknemo niz argumenata relevantnih za dobrobit životinja iz perspektive nauka kojima se bavimo.
Dobrobit životinja je pitanje javnog interesa
Istraživanja u društvenim i humanističkim naukama pokazuju da je dobrobit životinja neraskidivo povezana sa dobrobiti ljudi. Ukratko, životinje su deo našeg života i bića sa kojima delimo životnu i društvenu sredinu.
Ljudi stupaju u raznovrsne interakcije sa životinjama i ove interakcije imaju svoju psihološku, kao i društvenu i kulturnu relevantnost. Stoga, smatramo da je dobrobit životinja pitanje javnog interesa. Životinje nisu i ne smeju biti tretirane kao komunalni otpad koga se treba rešiti.
Naučna osnova: Životinje su osećajna bića
Pre svega, zasnivamo svoje argumente na temeljnoj naučnoj činjenici da su životinje osećajna (engl. sentient) bića.
Sisari, ptice, ali i mnoge druge vrste životinja nedvojbeno su u stanju da osećaju ne samo bol i strah, već i niz drugih negativnih i pozitivnih emocionalnih stanja.
Životinje takođe imaju kapacitete za ciljem usmereno ponašanje i pokazuju mnoge druge modalitete inteligentnih ponašanja.
Savremena neuronaučna istraživanja ubedlijvo pokazuju i neurološke osnove za ove kapacitete i ponašanja, iako nisu uvek identične kao oni kod ljudi.
Nasilje prema životinjama povezano sa nasiljem prema ljudima
Dalje, brojne društvene nauke pokazuju da su interakcije ljudi i životinja mnogostruke, međuzavisne i sežu dukobo u istoriju (i praistoriju).
Iz perspektive psihologije, ove interakcije uključuju intenzivnu emocionalnu razmenu i imaju uticaj na psihološku dobrobit. Na primer, psihološka istraživanja nam otkrivaju da ljudi doživljavaju ljubimce (bolje: životinje-saputnike) kao bliske osobe i članove porodice, kao i izvor podrške i utehe.
Većinom, ljudi doživljavaju svoje ljubimce kao bliske osobe i ravnopravne članove porodice. Mnogim ljudima je stalo i do napuštenih životinja i mnogi preuzimaju na sebe napor i troškove brige o ovim životinjama.
Sa druge strane, naša istraživanja pokazuju da većina građana vrlo uznemireno reaguje na nasilje, napuštanje i zanemarivanje životinja. Takođe, psihološke osnove ovakvog negativnog odnosa prema životinjama su visoko prediktivne i za nasilje prema ljudima.
Kao što je empatija prema životinjama jednaka empatiji prema ljudima, nasilje prema životinjama vrlo je blisko povezano sa nasiljem prema ljudima.
Šta je sporno u Nacrtu zakona?
Imajući navedeno u vidu, vrlo smo zabrinuti zbog činjenice da Zakon o dobrobiti životinja srazmerno malo govori o samoj dobrobiti, šta ona podrazumeva i kako treba da se ostvari, dok sa druge strane, daje vrlo široka ovlašćenja da se životinje koriste i ubijaju.
Smatramo da zakon treba da odražava relevantna naučna saznanja i da istakne odnos prema životinjama kao odnos brige i pozitivne razmene.
Predlog rešenja: Edukacija i prevencija umesto ubijanja
Stoga, zakon treba značajno dopuniti u smeru isticanja edukacije javnosti o osećajnosti životinja i promovisanjem poštovanja i brige prema životinjama.
Promovisanje i detaljnija regulacija odgovornog vlasništa od ključnog je značaja, kao i preventivne mere redukovanja razmnožavanja, radije nego zatvaranje i odstranjivanje životinja kada se već nađu na ulici.
Zakon treba da zaštiti životinje kao osećajna bića od zanemarivanja, zloupotrebe i masovnog uništavanja od strane neodgovornih pojedinaca ili u okviru koruptivnih delatnosti.
Poziv zakonodavcu da povuče nacrt
Da zaključimo, smatramo da aktuelni Nacrt ne garantuje osnovna prava i dobrobit životinja na adekvatan način i izražavamo očekivanje da će Zakonodavac povući nacrt na doradu, uz savetovanje sa stručnjacima i predstavnicima društava za zaštitu životinja.
Tagovi
