Iako časopis za intelektualnu elitu, kako vole da ga nazivaju, jedno vreme nije izlazio uz Nedeljnik, čitaoci su nastavili redovno da se interesuju za njega. A to što su ga, nakon što smo ponovo počeli da ga objavljujemo uz naš magazin, zdušno prihvatili, govori nam da su kao dobru naviku usvojili čitanje najaktuelnijih svetskih političkih zbivanja koje njegovi autori pripremaju svakog meseca.
Mond diplomatik na srpskom ponovo izlazi uz Nedeljnik, i to u elektronskom izdanju. Osim što možete čitati o najnovijim događajima koji menjaju stanje sveta, Mond ima čitavu arhivu prethodnih brojeva, koje kao pretplatnici možete otvoriti.
Stigao je novi broj Mond diplomatika na srpskom! Prelistajte avgustovsko izdanje i informišite se o onome što se dešava u svetu. Kritički i uz drugačije gledište.
***
PREPREKA ZA SANKCIJE
Proizraelski lobi u Francuskoj
Dok Izrael pretvara Gazu u logor i nastavlja aneksiju Zapadne obale, Pariz je ponovo najavio da će priznati državu Palestinu – ovog puta u septembru. Nekada uticajna na Bliskom istoku, Francuska bi time postala 149. zemlja koja je napravila taj korak. Veliki deo ovog zakašnjenja može se objasniti ulogom moćnog političko-medijskog konglomerata koji deluje u korist Tel Aviva
Pišu Serž Alimi & Pjer Ramber
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
POLEMIKE OKO TEHNO-FEUDALIZMA
Da li nas digitalno doba vraća u srednji vek?
U akademskim i medijskim krugovima vodi se žustra rasprava: da li su tehnološki giganti, predvođeni kompanijama iz oblasti veštačke inteligencije, od svojih korisnika napravili moderne kmetove i vazale, osuđene da besplatno rade i plaćaju rentu – poput podanika feudalnih gospodara – ili je reč o starim receptima industrijskog kapitalizma, samo upakovanim u sofisticirane digitalne proizvode? Od odgovora na ovo pitanje zavisi i strategija otpora: hoće li borba protiv njih ličiti više na viteške juriše Dona Kihota ili na analitičku kritiku Karla Marksa?
Piše Jevgenij Morozov
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
MOGUĆNOST POPUŠTANJA TENZIJA?
Zašto je Putin nepokolebljiv?
Marksistički intelektualac Boris Kagarlicki jedno je od prepoznatljivih imena ruske levice. Iz zatvora, u kojem se nalazi zbog protivljenja ratu, nastavlja da promišlja međunarodni poredak. U ovom tekstu, koji je napisao zajedno sa Aleksejem Sahninom, aktivistom u egzilu u Francuskoj, prepoznaje podele u redovima ruske vlasti – podele koje bi se mogle produbiti
Pišu Boris Kagarlicki & Aleksej Sakin
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
OČAJ U HAVANI
Dva lica kubanske opozicije
Više od šest decenija Kuba je pod stalnim pritiskom Sjedinjenih Država, koje izdašno finansiraju ekstremno desne grupe sa Floride. Današnja duboka ekonomska kriza na ostrvu daje tim grupama priliku da dodatno oslabe vlast u Havani. Dok režim pojačava represiju, a inostrani akteri pokušavaju da instrumentalizuju nezadovoljstvo, nova generacija domaćih protivnika teško pronalazi način da svoju ljutnju pretoči u političku akciju
Pišu Majlis Kider & Hesus Lopes
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
„CRVENO JE OPASNO“
Japan, druga zemlja komunizma
Prvo izdanje sabranih dela Karla Marksa i Fridriha Engelsa nije objavljeno ni u Nemačkoj, ni u Engleskoj, ni u Francuskoj, već u Japanu — zemlji koja je iznedrila jednu od najvećih komunističkih partija na svetu. Iako se tokom vremena odrekla socijalističke vizije, njena ideja nacionalnog oslobođenja i dalje izaziva nelagodu i strah kod protivnika
Piše Reno Lamber
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
KNJIŽEVNOST
Ko to mrzi Džejn Ostin?
Njene priče govore o novcu, društvenom padu, ljubavnim nesporazumima i opsesiji društvenim statusom. Ironija joj je nežna, ali razorna; satira suptilna, a britka; likovi puni potisnutih nemira. Nekada smatrana elitističkom književnošću za uzak krug čitalaca, danas je iznova i sasvim zasluženo u modi. Džejn Ostin — znak književnog jedinstva ukusa ili mnogo složenija pojava?
Piše Ketrin Dufur
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
ZABORAVLJENI SPORAZUM
Borba protiv nuklearnog divljanja
Osamdeset godina nakon što su Hirošima i Nagasaki sravnjeni sa zemljom pod američkim atomskim bombama, odbrambene strategije zasnovane na nuklearnoj odbrambenoj pretnji ponovo dobijaju na popularnosti, dodatno podstaknute ratom u Ukrajini i sukobima na Bliskom istoku. Ipak, u isto vreme, velika većina država članica Ujedinjenih nacija osporava ideju bezbednosti koja se oslanja na nuklearno oružje
Piše Žan-Mari Kolin
OPŠIRNIJE POGLEDAJTE OVDE
***
PRETPLATITE SE NA LE MONDE DIPLOMATIQUE NA SRPSKOM – MESEČNA PRETPLATA 300 DINARA, ILI GODIŠNJA PRETPLATA 2.500 DINARA.
ZA PRETPLATU KLIKNITE OVDE.
ČITAJ VIŠE, ZNAJ VIŠE.
