Povodom 30. godišnjice Dejtonskih mirovnih sporazuma, danas će u Dejtonu, u saveznoj državi Ohajo, Parlamentarnoj skupštini NATO prisustvovati i govoriti zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau, saopštio je Stejt department.
Tokom boravka u Dejtonu, zamenik državnog sekretara „će imati bilateralne susrete sa liderima šest balkanskih država“, dodaje se u saopštenju.
Srbiju na skupu predstavlja ministar spoljnih poslova Marko Đurić.
Američki grad Dejton u saveznoj državi Ohajo, gde je pre tri decenije postignut sporazum kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini, od danas je domaćin parlamentarcima iz zemalja članica NATO koji će razmatriti pouke Dejtonskog mirovnog sporazuma za rešavanje savremenih globalnih sukoba.
Dejtonski mirovni sporazum iz 1995. postignut je u vojnoj bazi Rajt-Paterson kraj Dejtona, a potpisan kasnije iste godine u Parizu, predstasvlja se kao proslava mira i moći diplomatije.
DRUŠTVO ZA UGROŽENE NARODE
Društvo za ugrožene narode iz Getingena u Nemačkoj, saopštilo je danas da je potrebna hitna reforma Dejtonskog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu, kako bi se „primirje pretvorilo u stabilan mir“, kroz ukidanje etničko-religijskih kvota u uređenju države.
„Konačno je došlo vreme da se, 30 godina posle Dejtonskog sporazuma, nekadašnje primirje pretvori u pravedan, demokratski mir“, izjavila je Jasna Čaušević iz Društva za ugrožene narode, u apelu koji je upućen NATO-u, Evropskoj uniji, Savetu za implementaciju mira i Vladi Bosne i Hercegovine.
Prema pisanju Bete, Čaušević je dodala da, ukoliko Parlamentarna skupština NATO-a koja se održava u Dejtonu, zaista želi da stabilizuje Zapadni Balkan, mora odmah usvojiti jasan plan za ustavnu i administrativnu pravnu reorganizaciju Bosne i Hercegovine.
„Zahtevamo ukidanje ustavne i administrativne strukture zasnovane na etničko-religijskim kvotama, koja do danas sprečava funkcionisanje državnih institucija, pogoduje korupciji i separatističkim težnjama te blokira hitno potrebne reforme“, poručilo je Društvo za ugrožene narode.
Oni su napomenuli da se u potpunosti moraju implementirati sve relevantne presude Evropskog suda za ljudska prava, kako politička prava više ne bi zavisila od etničke pripadnosti.
Društvo za ugrožene narode smatra da bi međunarodna podrška trebalo da se usmeri na one institucije koje se suprotstavljaju separatističkim težnjama predsednika Republike Srpske, Milorada Dodika, a protivustavni napadi na državni poredak moraju biti dosledno sankcionisani.
NONPEJPER ZA REPUBLIKU SRPSKU
Načelnik Generalštaba Milan Mojsilović juče je saopštio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić učesnike sastanka Saveta za nacionalnu beznednost upoznao sa dokumentom, takozvanim nonpejperom za Republiku Srpsku, koji su pisale Nemačka i Francuska.
Prema pisanju N1, Mojsilović je rekao da taj dokument otežava poziciju Republike Srpske i da su sa njim upoznati prošireni članovi Saveta.
„Definisane su smernice, dati su zadaci i u kom obimu će se Republika Srbija odnositi prema navedenom pitanju“, objasnio je kratko Mojsilović.
Tagovi
