Najdugovečnija kolumna u Srbiji, „Fric i Dobrila“, započeta još u prošlom veku, polako se primiče svom kraju. U Nedeljniku će biti objavljene još samo tri kolumne, nakon čega će Fric i Dobrila ostati da žive u starim brojevima Nedeljnika, među fanovima, ali i u knjigama.
Bez brige, sve je u redu sa Naratorom, pardon autorom hit-kolumne Srđanom Valjarevićem, ali nije sve u redu sa bračnim parom kojeg smo upoznali u nekim drugim okolnostima i sa nekim drugim imenima. O tome, naravno, znaju redovni čitaoci dogodovština Dobrile, Frica, Mata, Kineza Lija, Poštara, Profesora i drugih koje je Narator, nekada i preko svoje volje, morao da opisuje.
U narednih dvadesetak dana, na sajtu Nedeljnika ćete moći da pročitate najbolje „arhivske“ kolumne, koje će vas podsetiti kako je izgledao život naših junaka nakon povratka u Srbiju i koji su se sve društveno-politički događaji kroz njih prelamali.
***
Bila je subota, deset sati pre podne, Dobrila i Mate su igrali jamb za stolom u trpezariji, televizor je bio uključen, išla je emisija „Amandino utočište za životinje“ na Animal Planet kanalu, napolju je bilo sunčano, Fric je u sobi još spavao. Dobrila je bacila kockice i rekla: „Upisujem minimum.“ Mate je uzeo kockice, bacio ih po stolu i rekao: „Najavljujem petice.“ Onda je Fric iznenada ušao u trpezariju i pitao: „Šta se to čulo?“ Onda je Mate pitao: „Koje?“ Fric je rekao: „Čuo sam neke glasne urlike?“ Onda je Mate rekao: „To se na televiziji ova Amanda juri sa životinjama po kući.“ Onda se Fric vratio u krevet. Onda je Dobrila bacila kockice i rekla: „Upisujem ful.“ Mate je uzeo kockice i bacio ih po stolu pa je pitao: „Jesi ti primetila kako se ovaj moj otac često ovako probudi i pita kakvi su to urlici?“ Dobrila je rekla: „Primetila? Sine, ja sa tim živim.“ Mate je onda pitao: „Je l’ to oduvek tako?“ Dobrila je rekla: „Oduvek.“ Mate je onda pitao: „Odakle mu to?“ Dobrila je rekla: „Pojma nemam, njegova majka mi je pričala da je kao mlad provodio dane u Kinoteci, na hiljade filmova je odgledao i onda mu se to pomešalo sa alkoholom pošto je mnogo pio, i eto ti, odatle mu.“ Mate je onda rekao: „Evo ga! Četiri petice. Poker.“ Onda je Dobrila uzela kockice pa ih je tresla u šaci. Fric je opet ušao u trpezariju, nije ništa govorio, prišao je televizoru, pogledao šta se dešava na ekranu, i vratio se u sobu. Onda je Mate pitao: „Pa je l’ se njemu nešto dogodilo u toj Kinoteci pa onda zato ima traume?“ Dobrila je rekla: „Koliko znam, jedino mu se tamo nije ništa dogodilo, ali on ti je ovako pun nekih trauma… opa! Jamb!“ Onda je Mate pitao: „A što je promenio ime u Fric?“ Onda je Dobrila uzela cigaretu, zapalila je i rekla: „E, i to ti je u vezi sa filmom. Dok smo živeli u Rajnfeldenu, video je da se u Bazelu prikazuje retrospektiva filmova Frica Langa i otišao je da gleda jedini film tog reditelja koji nije gledao.“ Mate je onda uzeo cigaretu, zapalio je, spustio je kockice na sto, pa je pitao: „I šta se desilo?“ Dobrila je rekla: „Nije ga bilo do ujutru, izgubio se, pronašla ga je policija kod starog Srednjeg mosta, sedeo je na obali i gledao u Rajnu.“ Mate je pitao: „I šta je rekao?“ Dobrila je odgovorila: „Remek-delo, remek-delo! Samo je to ponavljao. Bio je istraumiran.“ Mate je pitao: „A koji film je gledao?“ Dobrila je rekla: „Hiljadu očiju doktora Mabuzea.“ Pa je Mate pitao: „I šta je onda bilo?“ Onda je Dobrila odgovorila: „Posle nekog vremena je povadio sve papire i promenio ime u Fric, ja sam ga pitala – što si to uradio, on mi je rekao da je bilo jeftino, a u stvari ga je proganjao taj film, eto ti cela priča.“ Onda je Mate uzeo daljinski pa je menjao kanale i pušio cigaretu, Dobrila je uzela makazice pa je vrhom čistila nokte, a onda je Fric ušao u trpezariju i seo za sto: „Ništa nisam spavao.“ Mate je pitao: „Je l’ bilo urlika?“ Fric je ćutao. Dobrila je pitala: „Jesi imao noćne more?“ Fric je ćutao. Onda je ustao, napravio par koraka do kuhinje, tamo je zamutio dve kašike nes-kafe i malo šećera, sipao je vodu, vratio se i seo za sto, zapalio je cigaretu i otpio gutljaj kafe. Mate je pitao: „Jesi neki horor sanjao?“ Fric je ćutao, pušio i pio kafu. Onda je Dobrila rekla: „Upravo sam Mati ispričala kako si kao mlad puno vremena proveo u Kinoteci i gledao filmove.“ Fric je ćutao, pušio i pio kafu, kosa mu je bila raščupana, sedeo je u gaćama i u potkošulji. Onda je Mate pitao: „Pa kaži šta je bilo?“ Onda je Dobrila pitala: „Je l’ ti se opet doktor Mabuze pojavio u snu?“ Onda je Fric i dalje pušio i pio kafu, pa je uzeo daljinski i brzo menjao kanale, i rekao: „Ne možete vi to da razumete, sve sam ja ovo već gledao, sve, sve je ovo već snimljeno.“ Nastavio je da menja kanale i zaustavio se kada je ugledao predsednika i premijerku, i viknuo je: „Evo su! Frederik i Redžinald! Znao sam da sam ih video! Evo su Frederik i Redžinald!“ Onda je Dobrila pitala: „Ko su ti Frederik i Redžinald?“ Fric je rekao: „Osmatrači sa Titanika.“
