Alternativa za Nemačku (AfD) i Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka (BfV) već godinama se „druže“ pred nemačkim sudovima. I svaki put se radi o pitanju sme li BfV da „baci oko“ na delovanje te stranke zbog sumnje u moguće protivustavno delovanje? Predstojeći duel u sudnici na programu je 12. i 13. marta, na Višem upravnom sudu (OVG) u Minsteru.

AfD se u tom postupku brani od jedne odluke BfV iz 2021. kada je Ured potvrdio da će intenzivnije početi da posmatrati tu stranku zbog sumnje u desni ekstremizam. Alternativa za Nemačku je nakon toga uložila žalbu na odluku BfV, a Upravni sud (VG) u Kelnu presudio je u korist AfD-a. Doduše samo iz formalnih razloga, naime neki nemački mediji su tada o proglašavanju AfD-a sumnjivim slučajem izveštavali i pre nego što je tu odluku javno saopštio sam Ured za zaštitu ustavnog poretka.

Mali trijumf za AfD

Medijskom objavom se „na neopravdan način intervenisalo u ustavom zagarantovano pravilo o jednakim šansama političkih stranaka“, obrazložio je tada kelnski sud. Godinu dana kasnije, taj isti sud ponovo se bavio tužbom AfD-a, ali ne formom, već njenim sadržajem. Upravni sud tada je presudio u korist Ureda za zaštitu ustavnog poretka. Usledila je revizija, postupak je prebačen na iduću instancu i sada sud OVG u Minsteru odlučuje o tome da li će li potvrditi presudu suda VG u Kelnu ili će je ukinuti.

Zbog čega je uopšte AfD proglašena „sumnjivim slučajem“ zbog mogućeg desnog ekstremizma u stranci? To je bila posledica, kako je tada na osnovu svojih saznanja obrazložio Ured, sve izraženije radikalizacije Alternative za Nemačku. Pre toga je AfD dobila oznaku „slučaja koji se proverava“ – u tom stadijumu sme da se analizira samo javno dostupni materijal, odnosno izvori, kako bi moglo da se proceni da li AfD predstavlja potencijalnu opasnost za demokratiju.

BfV analizira tekstove i govore

Savezni ured za zaštitu ustavnog poretka je u toj ranoj fazi provere AfD-a mogao da radi samo ono što mogu ili smeju i svi građani – agenti su čitali članke u novinama i na onlajn-portalima, gledali su TV-priloge, video-snimke na internetu, odnosno govore AfD-ovih poslanika u nemačkim parlamentima, kao i na stranačkim kongresima. I već ono što su pripadnici Ureda za zaštitu ustavnog poretka pritom registrovali u svojim beleškama bilo im je dovoljno da AfD formalno proglase za „sumnjivi slučaj“ i pokrenu iduću fazu obaveštajnog rada.

A u toj fazi, Ured sme da koristi i tajne metode kako bi „pročešljao“ stranku ili pojedince iz stranke. BfV sme i da angažuje tzv. „V-Leute“, odnosno poverljive ljude iz AfD-a ili osobe bliske AfD-u koji služe kao obaveštajci i dostavljaju Uredu relevantne informacije. U određenim, zakonom definisanim okolnostima, BfV sme da nadzire i telekomunikacione kanale.

Tiringija, Saksonija i Saksonija-Anhalt kao uzor?

Ako pak AfD bude uspešna sa svojom žalbom pred sudom u Minsteru, onda to znači da BfV mora da prestane s tom praksom. No, postoje indicije da bi Ured za zaštitu ustavnog poretka na saveznom nivou mogao čak da napravi i idući korak – odnosno da počne da praktikuje ono što pokrajinski uredi za zaštitu ustavnog poretka već sad čine u Tiringiji, Saksoniji i Saksoniji-Anhalt. Naime, tamošnji ogranci AfD-a proglašeni su „dokazano desno-ekstremnim“ (ili „provereno desno-ekstremnim“).

Referentna tačka za to mogao bi da bude jedan izveštaj istraživačke platforme „Korektiv“ (Correctiv) koji je objavljen u januaru 2024. Radi se o tekstu u kojem se opisuje jedan sastanak desnih ekstremista u Potsdamu kod Berlina, na kojem se, kako je pisao „Korektiv“, razgovaralo o planu deportacije nekoliko miliona ljudi stranog porekla. Na tom skupu su, osim političara AfD-a, učestvovali9 i neki ultra-konzervativni članovi CDU (Hrišćansko-demokratska unija).

Debata o zabrani AfD-a

Oni akteri koji dobiju oznaku „dokazano desno-ekstremistički“ moraju da računa s tim da će se naći na meti Ureda za zaštitu ustavnog poretka, odnosno da će BfV pritom koristiti i tajne obaveštajne metode. Upravo takav najoštriji način „posmatranja“ je potencijalni argument za pokretanje postupka zabrane rada neke stranke. A po tom pitanju je Savezni ustavni sud formulisao i konkretne pretpostavke – preduslov za pokretanje postupka zabrane neke stranke jeste da postoje „stvarne reference“ o tome da neka stranka ima nameru da napadne slobodarski demokratski temeljni poredak Nemačke, odnosno da ga sruši.

Na to je podsetio i predsednik tirinške Službe za zaštitu ustavnog poretka Štefan Kramer, koji je samo nekoliko dana uoči odluke suda u Minsteru nastupio na jednoj priredbi Društva za slobodarska prava (GFF), odnosno organizacije „Campact“ (koja organizuje onlajn-kampanje, prim.red.) u Berlinu. „Za pokretanje postupka zabrane potreban je još aktivno-borbeni deo, dakle planirani postupci“, objasnio je Kramer i naglasio: „A za to ne moraju nužno da budu počinjena krivična dela.“

Šta je s novcem poreskih obveznika za AfD?

Odluku o zabrani neke stranke donosi Savezni ustavni sud. Zahtev za pokretanjem postupka zabrane mogu da podnesu savezna vlada, Bundestag i Bundesrat (Gornji dom nemačkog parlamenta, prim.red), u kojem se nalazi predstavnici svih 16 saveznih pokrajina. Moguće je da Bremen, kao najmanja nemačka pokrajina, uskoro pokrene inicijativu po tom pitanju. Na tome insistiraju tri poslaničke grupe vladajuće koalicije u toj pokrajini, SPD, Zeleni i Levica. Većina građana Nemačke je pak skeptična oko moguće zabrane. U februaru 2024. je 51 odsto ispitanika reprezentativne ankete „Nemački trend“ (Deutschlandtrend) bilo naime protiv pokretanja postupka zabrane AfD-a.

Postoji i jedna druga mogućnost uz pomoć koje može znatno da se oslabi neka stranka, a to je ukidanje finansiranja stranke novcem poreskih obveznika. Novac iz budžeta je, uz članarine i donacije, najvažniji izvor finansiranja većine stranaka u Nemačkoj. Da li je uopšte moguće zavrnuti finansijsku slavinu AfD-u? Mišljenja stručnjaka po tom pitanju se razlikuju, baš kao i njihova procena da li bi postupak zabrane Alternative za Nemačku može da bude uspešan ili ne.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.