Godine 1989. komedija „When Harry Met Sally„, postavila je jedno pitanje. To pitanje je onda postalo nešto na šta ostali pop-kulturni entiteti (od filmova i serija, do bendova) pokušavaju da odgovore godinama.
Mogu li strejt muškarci i žene zaista da budu bliski prijatelji? A da se njihov odnos ne pretvori u nešto više?
Ako je verovati narativu serije „The Office“, to nije moguće. U „Lost in Translation“, jeste, a prema seriji „Friends“… pa, ponekad ne, a ponekad da.
Scenaristi su se dugo bavili ovim pitanjem, a prema novoj studiji objavljenoj u Journal of Relationships Research-u, ovo pitanje uglavnom pada na pemet ljudima čiji romantični partneri imaju najbolje prijatelje suprotnog pola.
Vanredna profesorka komunikologije na Univerzitetu Alabama u Hantsvilu i njen saradnik, student doktorskih studija na Univerzitetu u Ajovi, regrutovali su 346 ljudi, starosti od 18 do 64 godine, kako bi dobili odgovor na ovo pitanje.
To su ljudi koji su bili u heteroseksualnoj vezi, a njihov partner imao je najboljeg prijatelja drugog pola. Na osnovu odgovora ispitanika, otkrili su jednu pravilnost – oni koji su vereni, više imaju problem sa tim da njihov partner ima najboljeg prijatelja suprotnog pola, nego što je to slučaj sa onim oženjenim, samcima ili onima koji su u vezi.
Istraživanje je takođe pokazalo, da će u naletu doze ljubomore, zbog toga što njihov partner ima najboljeg prijatelja suprotnog pola, oni najverovatnije započeti nekakvu raspravu.
Potencijalna romansa između prijatelja suprotnog pola, decenijama fascinira ne samo pisce i reditelje, jeć je i česta tema za istraživanja psihologa i sociologa. A prema rezultatima dosadašnjih istraživanja, fizička i seksualna privlačnost između prijatelja ima tendenciju da ugrozi prijateljski odnos. I to je veoma česta pojava, piše The Atlantic.
O platonskoj ljubavi se toliko govorilo u prethodnim generacijama, i o njoj su se takođe snimali filmovi, ali danas filmovi o dvoje prijatelja prerastaju u nešto drugo. To su oni filmovi kao „My Best Friend’s Wedding“, „Friends With Benefits“, „Zack and Miri Make a Porno“ i „Drinking Buddies“. U svim ovim filmovima izgleda kao da u muško-ženskim prijateljstvima uvek postoji šansa da se jedno od njih zaljubi u drugo.
Profesorka sa Alabame objašnjava da narativi koji su prisutni u pop-kulturi, a to su oni da momci ili devojke, koji imaju najbolje prijatelje suprotvnog pola, treba da budu na oprezu.
„Heteronormativne pretpostavke su nas istorijski socijalizovale da smatramo muškarce i žene kao romantične ili seksualne partnere“, napisala je ona. „Zato pojedinci gaje pretpostavku da se prijateljstvo između muškaraca i žena može razviti u nešto više od dobroćudnog druženja. Čini se da je ova pretpostavka prilično rasprostranjena“, dodaje profesorka sa Univerziteta u Alabami.
Aleksandra Solomon, docent psihologije na Univerzitetu Nortvestern i instruktor univerzitetskog kursa Brak 101, kaže da viđenje ljudi da se između muškaraca i žena (prijatelja) može roditi ljubav, i sumnja, i osećaj ugroženosti, dolazi usled tradicionalnog vaspitanja.
„Žena sa tradicionalnijim idejama o rodu, mogla bi da se oseća ugroženo od strane najbolje prijateljice svog dečka. Muškarac sa sličnim rigidnim ili tradicionalnim idejama o rodnim ulogama, mogao bi da se oseća teritorijalno ili posesivno, kao da njegova partnerka pripada samo njemu i samo njemu“, dodaje Solomon.
Rezultati Solomonove studije takođe sugerišu da status veze može da igra ulogu u nivou poverenja između partnera.
Dakle, iznenađujuće je to što su vereni parovi najskeptičniji. Oni mogu biti posebno zaštitnički nastrojeni prema svojim odnosima jer su skoro prešli „bračnu liniju“, ne žele da bilo šta ili bilo ko, uključujući najboljeg prijatelja suprotnog pola, potencijalno ugrozi njihov predstojeći brak.
Stres svakako može biti faktor rizika za osećanja ljubomore, primetio je Solomon. „Kada je bilo ko od nas pod stresom, pomalo nazadujemo i vraćamo se na manje zdrave načine rezonovanja. Nesigurnost može da poraste, a ako vam nije posebno prijatno u svojoj koži, veća je verovatnoća da ćete želeti da kontrolišete svet oko sebe“, objašnjava.
Solomon dodaje da u tom slučaju nesigurnosti, kontrolisanje partnera deluje kao ispravno rešenje, međutim, to nikako nije slučaj.
Ova studija pozabavila se i razlikama između osećanja ljubomore i aktivnosti izazvanih tim osećanjem. Dakle, iako se često mešaju partneri koji osećaju ljubomoru i oni koji pokazuju da bi kontrolisali svoje partnere zbog svoje ljubomore, to nije isto. Osećaj ljubomore ne mora nužno proizvesti neku akciju.
Parovi koji su vereni upravo žele da imaju svog partnera (zauvek) samo za sebe, oni se srode i počinju da žive zajedno. A svaki osećaj da ćemo nekog tako bliskog izgubiti jeste preteći i zastrašujući.
Solomon objašnjava da umesto iskazivanja ljubomore, to osećanje možemo da iskoristimo da preispitamo svoje mentalno stanje. Postoje zdravi i nezdravi načini da odgovorimo na osećaj ljubomore koji nam se javlja. Hajde da razmislimo kakav bi odgovor bio zdrav.