U suvremenoj Srbiji Jugoslavija je istovremeno i popularna i nepopularna, slično kao i u drugim postjugoslavenskim zemljama, s tim što je u Srbiji proces mentalnog rastajanja od Jugoslavije pomaknut za petnaestak godina, koliko je prošlo između 1991. kad su se ostali (osim Crne Gore) odlučili za nezavisnost i 2006., kad su to učinile ove dvije države.

Otkako je na vlasti Srpska napredna stranka, službena Srbija intenzivno radi na stvaranju novog nacionalnog identiteta, u okviru kojeg se na Jugoslaviju gleda negativno, kao na veliku grešku Srbije, kao na antisrpsku državu od koje su drugi (Hrvati i Slovenci) imali daleko više koristi od Srbije. Kao što je bio slučaj u drugim postjugoslavenskim zemljama, i u Srbiji će trebati nešto vremena da se ta plima antijugoslovenskog nacionalizma vrati u normalnost, pa da se o odnosu Srbije i Jugoslavije može govoriti bez pretjeranih emocija ili falsificiranja.

Svaka rekonstrukcija nacionalnog identiteta traži da se ponovno definira tko smo to (kolektivni) Mi, a tko su (kolektivni) Drugi. Jugoslavije više nema, pa je novi identitet prilično lako graditi na tome da je se proglasi neprijateljem. Novi mitovi falsificiraju prošlu stvarnost, prihvaćajući samo one segmente istine koji im odgovaraju, kako bi na to nadogradili ono što se nije događalo ali je korisno i „dobro zvuči“.

CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 18. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.