„Sedim za drvenim stolom u staroj kafani. Pijem pivo, dok čekam obilan obrok. Drveni stolovi prekriveni su kariranim stolnjacima, u balkanskom stilu.“ Tako reportažu o kafanama u Beogradu započinje novinarka Gardijana. „Sve je to balkanski dekor“.

Umesto pečenja, stiže na trpezu gomila goveđih kobasica, koje tamo nazivaju „ćevapima“, a uz njih – domaća šljivovica. Dok harmonikaš svira u uglu, njegov saputnik i sapatnik, svira ciganske melodije na violini. Ljudi se penju na stolove i igraju.

Dobrodošli u kafanu.

Srpske kafane su taverne. Restorani, pabovi i klubovi rade od jutra do kasno u noć. Ljudi redovno dolaze na doručak pre posla, tu priređuju svadbe i proslave, sklapaju poslove, i tuguju. Kafane su bile toliko važna mesta u životima ljudi, da su u njih dolazili prijatelji ili poštari kada onaj koga traže nije bio kod kuće. Bile su dom pesnika, umetnika i pevača.“

Najstarija beogradska kafana

Nažalost, mnoge tradicionalne kafane su zatvorene za vreme 2000-ih godina. Delom zbog njihove nezainteresovanosti da celokupan rad posvete sticanju profita, umesto  da puste ljude da za jednim stolom sede ceo dan.  Kafane se sada trude da poboljšaju ponudu, kako bi preživele, pa zato najavljuju povratak kulinarstva.

„Pridružila sam se kafanskoj turneji, koja obilazi objekte u srcu Beograda sa iskusnim bekrijom“, piše novinarka Gardijana.

Dan počinjemo doručkom u najstarijoj srpskoj kafani „Znak pitanja“, koja je svoju priču započela još u 16. veku, kao osmanska kafana.

Udoban restoran sa nameštajem od drveta, nalazi se u maloj zgradi, prekoputa jedne od najstarijih beogradskih crkava. Njen prvi naziv je bio „Kafana pored crkve“, pa su usled problema u vezi sa imenom, na vrata nalepili „?“. Niko se nikada se nije setio da promeni to ime.

Sedi se za niskim stolovima i pije se domaća kafa. I naravno rakija – „ključ balkanske dugovečnosti“.

Posle toga sledi omlet i pita sa sirom, mekane vekne hleba, prženi uštipci od testa i dimljeno meso.

Osmanski stil je samo jedan od onih koje možete da primetite na raznolikom uličnom pejzažu Beograda. „Tamo se spajaju istok i zapad“, piše.

Kafana ili noćni klub?

Kitnjasto ukrašene fasade, u stilu secesije i neoklasicizma suprotnost su megalitnim blokovima iz komunističkog doba. Kafane su, takođe, evoluirale u tri karakteristična stila.

Neki su orijentisani ka istoku, u njima se služi bogata balkanska kuhinja i sviraju glasni ciganski orkestri.

Drugi su u austrougarskom stilu, služe jela poput gulaša, a atmosferu upotpunjuju žičani instrumenti i harmonike koje se brinu o lepom raspoloženju. U poslednje vreme su se pojavili i noćni klubovi, u kojima se tradicionalna muzika pretvara u turbofolk. Tamo uglavnom ide mlađa publika.

O turbofolku ćemo drugi put, sada pričamo o Skadarliji, piše novinarka Gardijana, i objašnjava čitaocima da je to kaldrmisana ulica u kojoj su svoje mesto pronalazili legendarni pesnici kroz istoriju, ali i jedan modernog doba – Toma Zdravković, čije je bronzano poprsje odnedavno na ulasku u Skadarliju.

Srpska kafana i Tito

„Na obilan ručak odlazimo u obližnju Srpsku kafanu, mesto gde decenijama vole da sede glumci susednog pozorišta Atelje 212. Sagovornici mi kažu da bi se Srpska kafana u doba Jugoslavije toliko napunila, da bi jedan od najčuvenijih glumaca Zoran Radmilović, neka vrsta srpskog Terija Džonsa, sedeo uz klozet i pričao viceve o WC mafiji čitavu noć“, piše ona.

Srpska kuhinja je usmerena na meso, ali su dostupne vegetarijanske opcije kao što su pečeni kiseli kupus, paprika na žaru i ukusne supe. Dezert je mešavina bosanskog, turskog i srednjeevropskog: kolači punjeni orasima, umočeni u slatki sirup; tu su i pečene jabuke“.

Ok, jasno vam je, misli na podvarak, na baklave, urmašice i tufahije.

Kako pada mrak, tako se i kafana transformiše, piše novinarka i priznaje da je uz muziku koja počinje ozbiljno da svira – i srpske i bosanske i hrvatske pesme – potegla koje pivo više. U tim trenucima, sa zidova su je gledale Titove slike i bila je pomalo uznemirena, kaže, kada bi joj do pameti došlo kako je čudno da sviraju tu muziku i da drže Tita na zidovima, a kako se Jugoslavija krvavo raspala.

Pošto nije želela da se veče završi kad su u kafani proglasili fajront odlučila je da nastavi dalje – u BAM klub. „Turbofolk kafana novog doba“, kako je opisala i dodala da su tradicionalisti vrlo skeptični prema tim novim mestima, ali da je to za nju pokazatelj kako se kafane u modernom smislu dalje razvijaju.

„Visokoenergetski turbofolk ritmovi me teraju da plešem do sitnih sati. Jedini mogući lek sledećeg dana je rakija za doručak.“

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.