Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa i soli. Nema hlebnih mrvica, niti bilo kakvih drugih pikantnih začina.

Ako ste bili u Sarajevu, a niste jeli ćevape, kao da niste ni bili tamo, tako se narodno opisuje značaj tog jela, kako u Bosni i Hercegovini, tako i regionu, pa i onim dalekim zemljama gde god se nađe neki Balkanac koji je dobro upoznat s ovom “tradicijom”, piše N1 Sarajevo.

Aktivnosti na registraciji pokrenulo je Udruženje sarajevskih ćevabdžija, a sprovode se uz podršku Grada Sarajeva, prenosi N1.

Direktor Agencije za bezbednost hrane Bosne i Hercegovine Džemil Hajrić održao je sastanak s Benjaminom Karić, gradonačelnicom Sarajeva na kojem su razgovarali o procesu registracije oznake geografskog porekla.

Postupak se pokreće zahtevom koji se podnosi Agenciji, a nakon registracije oznake na nivou Bosne i Hercegovine postoji mogućnost registracije i u Evropskoj uniji. Prehrambeni proizvodi koji nose jednu od registrovanih oznaka na tržištu spadaju u one više cenovne kategorije. Oznaka omogućava i povećanje prepoznatljivosti proizvoda a doprinosi i sprečavanju neovlašćenog korišćenja imena.

“Sarajevski ćevap” je jedan od najznačajnijih i najpoznatijih specijaliteta. Predstavlja neizostavan deo ondašnje kuhinje i turističke ponude. U 2021. godini “Taste Atlas” je “Sarajevske ćevape” svrstao na deseto mesto top 100 najboljih jela na svetu.

Bez dodataka

Sarajevski ćevap se, pored toga što svaka ćevabdžinica ima neku svoju skrivenu tajnu u recepturi, u suštini pravi od junećeg mesa (nekada se koristilo i 25 odsto janjećeg mesa) i soli. Ne sadrži hlebne mrvice, niti bilo kakve druge pikantne začine.

Koristi se meso s prednjeg dela trupa životinje: prsa, vrata, plećke i lopatice, koje se naseče na krupne komade i ostavi u frižideru da odstoji, nakon čega se fašira i ponovo ostavi da odstoji i tek onda se prave oblikovani komadi mesa, na dužini od 5 cm.

U postupku proizvodnje najvažnije su tri faze:

– odabir mesa i način pripreme mesne mase,

– toplotna obrada na roštilju,

– način serviranja.

U Sarajevu se obično služe porcije od pet i 10 ćevapa u somunu natopljenim vodom i čašom hladnog mleka ili jogurta.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.