Ishod deregulacije na tržištu električne energije koju traži Evropska komisija su ogromni računi za potrošače. Iako je Emanuel Makron, u okviru projekta ekološkog planiranja, obećao da će Francuska „preuzeti kontrolu“ nad cenama, Brisel namerava da nastavi sa politikom koja od privatnih lica pravi žrtve liberalizacije sektora

Od naglog rasta cena električne energije u 2021. godini, u štampi se može pročitati sledeće: „Račun za struju će joj se povećati za 400%, restoran neće raditi u vreme ručka“, čitamo u listu Ouest-France (27. decembar 2022) povodom vlasnice jednog hotel-restorana u Lozeru. Télégramme prikazuje opštine u Finisteru suočene sa „vrtoglavim porastom većim od 200%“ (1. oktobar 2022). Nedavno je više medija prenelo očaj klijenata privatnih snabdevača: „Moram da platim 2,700 evra da bih izmirio račun za struju a trošim manje nego ranije“ (LaMontagne.fr, 31. avgust 2023).

Dato objašnjenje se ne razlikuje mnogo od onog koje su pružile vlade zemalja i Evropska unija: ruski rat u Ukrajini i, u manjoj meri, suša, problemi korozije u francuskim nuklearnim elektranama. Ali, koji su strukturni uzroci tog povećanja? I kako se tačno utvrđuju cene? Od liberalizacije proizvodnje i ponude koju sprovodi Brisel od kraja 1980-ih. nacionalne tarife bazirane na prosečnim troškovima proizvodnje su zamenjene „zakonom“ ponude i potražnje.

Unija sanja o jedinstvenom tržištu električne energije gde bi se po istoj ceni i na istoj berzi trgovalo svim vrstama energije, bilo da je reč o francuskim nuklearkama, italijanskom gasu ili danskim vetrogeneratorima, bilo javnih ili privatnih operatera. No, električna mreža nameće tehnička ograničenja: treba stalno uravnotežavati proizvodnju i potrošnju koja varira u toku godine i u toku dana. Dužnost je tržišta a ne države da u dobrom trenutku „signalizira cenu“ kako bi se ravnoteža ostvarila. Nasuprot javnom monopolu, koji prilagođava ponudu prema potražnji bez obzira na trošak proizvodnje u datom trenutku, privatni proizvođač će pokrenuti centralu samo ako mu tržište zajamči cenu dovoljnu da pokrije troškove.

Iako je jedinstveno tržište električne energije nedovršeno zbog nedovoljne međusobne povezanosti na granicama, Evropske berze već rade u tom smeru. Na spot tržištima, nadmetanja se organizuju za svaku tarifnu zonu (u očekivanju krajnjeg ujedinjenja, najčešće postoji jedna zona po državi članici) i za svaki termin narednog dana. Proizvođači nude megavat časove po određenoj prodajnoj ceni, kupci traže količine i nude otkupnu cenu. Potom softver sastavlja predloge kupovine i prodaje: utvrđuje „tenderski program“ koji daje prednost najjeftinijim proizvodnim centralama.

Cene se smanjuju iz sata u sat

Potom algoritam određuje tržišnu cenu. Da bi bili sigurni da će vlasnik poslednje elektrane u nizu neophodne za ravnotežu mreže ovu i pokrenuti, cena električne energije će odgovarati najvišoj ceni svih elektrana u procesu: to načelo tarifiranja se zove „granični trošak“. U Francuskoj, u periodu niske potrošnje, energija dobijena iz vetrogeneratora, solarna energija, hidroenergija i nuklearne elektrane mogu pokriti potrebe. No, u periodu najvećeg opterećenja, treba pokrenuti elektrane na gas, naftu ili ugalj, manje efikasne a skuplje ili pak uvesti energiju iz susednih zemalja.

Tad kreće nerazumljiva tržišna logika: tehnologija proizvodnje (nuklearna, na gas…) neće određivati cenu električne energije srazmerno svom učešću u zbiru električne energije već prema broju sati tokom kojih obezbeđuje ravnotežu mreže. Isto važi i za uvoz. Ako se on uzme u obzir, elektrane na ugalj, gas ili naftu najčešće daju megavat časove kojim se izbegava padanje mreže. Tako u Francuskoj, gde je skoro tri četvrtine električne energije iz nuklearnih ili hidroelektrana, cene više zavise od fosilnih energija nego od stvarnih troškova proizvodnje. Na taj način vrtoglavi rast cena gasa, kao 2021, dovodi do eksplozije cene električne energije na spot tržištu koje služi kao merilo za druge transakcije. Ima i bolje: te cene se iz sata u sat menjaju u skladu sa tehnologijom proizvodnje koja se nametnula na Berzi. Na (…)

Ceo tekst iz oktobarskog broja, pročitajte na sajtu Le Mond Diplomatique na srpskom, tako što ćete se izabrati jedan od ponuđenim modela pretplate.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.