Bogdan Bogdanović je u Partizan došao sa 18 godina, važnu ulogu je dobio nešto kasnije, Lučić je u crno-belom dresu igrao sa 19, a Milutinov sa 18. Dragan Milosavljević koji je samo zbog povrede propustio Mundobasket, igrao je za Partizan kada je imao 21 godinu. Svima im je trener i košarkaški učitelj bio Duško Vujošević.
Nemanja Bjelica je za Crvenu zvezdu, pod vođstvom Karija Pešića, nastupao sa 20 godina, i to na poziciji plejmejkera. U Crvenoj zvezdi su prvu evropsku seniorsku košarku zaigrali i Marko Gudurić sa 18 godina, Vasilije Micić sa 21, Stefan Jović sa 24, Nikola Kalinić sa 23. Zanimljivo je da su svi spomenuti igrači, ne računajući Marka Gudurića, prethodno igrali za Radnički iz Kragujevca ili za Megu. Kao i Stefan Birčević (Radnički) i najveći talenat generacije Nikola Jokić (Mega).
Partizan je dakle u vatru bacao golobrade mladiće, dok je Zvezda vrlo pametno u vatru gurala mlade i još uvek neafirmisane igrače. Uz ostatke košarkaške škole FMP-a u reprezentaciji (Raduljica, Teodosić…), najveći srpski klubovi tako su doprineli da se formira ekipa koja će srpskoj košarci doneti tri srebrne medalje. I koja je mogla mnogo više od petog mesta u Kini.
Međutim, u ovom trenutku, sastavi Crvene zvezde i Partizana za narednu sezonu pokazuju drugačiju sliku. Partizan u evropske pohode kreće sa šest srpskih igrača (računajući i Gordića koji je, nije zgoreg spomenuti, reprezentativac BiH) i šest stranaca. Od šest domaćih igrača, trojica imaju 25 godina i manje – Rade Zagorac 24, Ognjen Jaramaz 24, Nikola Janković 25. Crvena zvezda sa druge strane, u još uvek otvorenom rosteru od 17 igrača za Evroligu, ima devet srpskih košarkaša. Petorica imaju 25 godina i manje – Aleksa Radanov 21, Boriša Simanić 21, Dejan Davidovac 24, Ognjen Dobrić 24 i Nikola Jovanović 25. Od svih osam mladih košarkaša, značajnu ulogu bi trebalo da imaju Zagorac (ako ostane u klubu), Davidovac, Simanić i Dobrić, koji su i prethodne godine imali minute.
Ipak, bilo bi potpuno deplasirano kriviti klubove zbog toga što ne razvijaju više mladih igrača, kada je pred njima nametnut imperativ rezultata. I kada, čest je slučaj, kod njih dolaze nedovoljno „školovani“ košarkaši…
Veliko istraživanje o usponima i padovima srpskog sporta čitajte u novom Nedeljniku, koji je na svim kioscima od četvrtka, 19. septembra. Digitalno izdanje dostupno je na Novinarnici.
Svi čitaoci na poklon dobijaju novi broj Mond diplomatika na srpskom jeziku
Tagovi
Kiža
Ima mnogo pokušaja da se objasni neuspeh. I ovaj, čini mi se, mistifikuje stvari u izvesnoj meri. Košarka nije šah, pa da može da se kaže tačno u kom potezu je bila greška i koji je bio ispravan put. Mi smo loše odigrali odbranu, primili 97 od Argentine. Bjelica je bio van forme. A zašto? Nemoguće je dati precizan odgovor. Imali smo slabiji sastav nego u Riu. Umesto Miloša u formi, imali smo Bjelicu van forme. Umesto Pepija imali smo Vasu, koji je igrao i čekao da mu jave. A onda su mu javili. Umesto Kalinića nismo imali nikog. Đorđevića mogu da smatram odgovornim samo za ovo poslednje, a mislim da je to najmanje bitno. A što se tiče Jokića i te famozne priče kako je morao da igra van svoje pozicije, molim vas... Seća li se neko tandema Divac-Rađa? Ili Savić-Rebrača? Ko je tu bio "petica" a ko "četvorka"? Slažem se jedino da je na ovom turniru Milutinov trebalo da igra mnogo više (tandem Jokić-Milutinov?). Uostalom, mislim da je, kad su čisto centarska zaduženja u pitanju, Milutinov bolji od Jokića. Što se tiče mladih, to je tačno. Ne samo da ne dolazi tako mnogo talenata, nego su i skloniji povredama. Ima li nekog ko nije imao problem sa prednjim ukrštenim ligamentima? A kad se setim šta je u filmu 250 stepenika Teoman Alibegović rekao za Karalejića...