Prošli šampionligaški duel Intera i Milana, odigran još aprila 2005, prekinut je u 73. minutu nakon što su navijači bakljama obasuli teren, a San Siro poprimio izgled Danteovog pakla; kuljajući oblaci dima, raspomamljena vatra, prasci pirotehnike. I spram njih Interov defanzivac Marko Macerati što se laktom naslanja na rame Milanovog veziste Ruia Koste. Fotografija za istoriju.
Danas, skoro dve decenije kasnije, milanski večiti spremaju se za novi evropski okršaj. Polufinale Lige šampiona.
“Prijateljstvo”, kaže Stefano Relandini, upravljač objektiva koji je zabeležio kultni prizor. “Na to me podseća ta fotografija. I na to da fudbal nije samo obična sportska netrpeljivost. Nije samo novac, prljavi biznis. Podseća me na činjenicu da je fudbal najlepša igra na kugli zemaljskoj.”
“Sećam se, u trenucima kada je utakmica prekinuta, tražio sam nešto što bi moglo da istakne tu atmosferu kontrasta, da istakne to što se dešava”, nastavlja Relandini. “Onda sam ugledao Materacija i Ruia Kostu. Kontrast ne samo u visini, već i u naravima; Materaci, kao strašno “težak” igrač, baš i nije bio na dobrom glasu, a s druge strane tu je Kosta koji nogama piše poeziju. Sledio sam se i pomislio: ‘Čoveče, koliko čudno. Dva potpuno različita tipa igrača, potpuno različitih fudbalskih stilova, iz rivalskih klubova, a opet stoje jedan pored drugog kao prijatelji’.”
Ali samo četvrtfinale bilo je sve samo ne prijateljstvo. Neki od najboljih igrača na svetu delili su terenu (Ševčenko, Kaka, Adrijano, Pirlo, Maldini, Zaneti), pokraj aut linija stajali su Manćini i Anćeloti, ali kvalitet fudbala i dalje nije bio na odgovarajućem nivou.
Milan je pred svojom publikom uspeo da pobedi u prvom meču, a pregršt kartona u drugom poluvremenu te utakmice poslužilo je kao savršena uvertira za revanš. Posle samo tri minuta od prvog sudijskog zvižduka, Ševčenko je glavom udario Materacija, a ovaj je, mora se priznati, isuviše teatralno i lako pao. To je, podrazumeva se, razjarilo Interove navijače, a da stvari po njih budu još gore, Ševčenko, čovek koji verovatno ni nije trebalo da bude u igri, u 29. minutu postigao je vodeći gol. Kap koja preliva čašu bio je Kambijasov poništeni gol u 71. minutu; Interova tribina eruptirala je nakon toga, a baklje i flaše poletele su odasvud.
“Za vreme te pauze koja je usledila, ja, kao svaki pravi fotograf, instinktivno idem okolo i slikam. Tog dana snimio sam skoro 1000 fotografija, ali samo jedan kadar prikazuje Materacija i Kostu u toj čuvenoj pozi. Proguglate li slike sa ove utakmice, videćete da ima mnogo identičnih, ali moja je jedina koja hvata taj tačan trenutak”, objašnjava Relandini za Gardijan.
I koliko god ta fotografija bila kultna, Relandini je iskren kada kaže da je nikada nije štampao, uramljivao ili kačio na zid. Sada, svega nekoliko sati uoči prvog milanskog derbija u Ligi šampiona za 18 godina, Relandini je najzad spreman da obeleži sopstveni doprinos u istoriji jednog od najvećih fudbalskih rivalstava.
“Postoje majice s tom fotografijom”, kaže Relandini. “Verovatno ću jednu od njih kupiti i pokloniti ćerci.”
