Rat između Rusije i Ukrajine traje već skoro godinu dana, sa najmanje 100.000 žrtava na obe strane. Sve zapadne zemlje su ujedinjene u osudi ruske agresije, ali imaju različita mišljenja o tome kako postupiti prema ovom sukobu.

Rastuća iscrpljenost ratom koji traje već skoro godinu dana povećava zabrinutost evropskih
lidera. Čak i u državama Centralne Evrope koje se graniče ili nalaze u blizini Ukrajine, velika
većina stanovništva želi prekid vatre ili mir, a ne nastavak rata. U dvanaest država Centralne Evrope u kojima je istraživanje sprovedeno u januaru 2023., 25% ispitanika se izjasnilo u korist prekida vatre, 58% se izjasnilo u korist mira, dok se samo 9% ispitanika izjasnilo u korist rata.

Stavovi koji daju prednost miru predstavljaju apsolutnu većinu u skoro svim zemljama u
regionu. Samo je u Hrvatskoj (49%) i Poljskoj (47%) bilo malo manje ljudi koji daju prednost miru, ali je čak i u tim zemljama mir daleko najpopularniji scenario. Međutim, neophodno je obratiti pažnju na detalje, pošto su i ukrajinski i ruski lider već pozvali na mir u svojim zvaničnim izjavama, ali u oba slučaja pod uslovima koji su drugoj strani bili sasvim
neprihvatljivi. Zato izgleda da sporazum o međusobnom prekidu vatre predstavlja realniji
scenario, koji podržava 45% Hrvata, 35% Srba i 34% Čeha.

Crnogorci, Hrvati i Slovaci su bili najsložniji u podršci prekidu vatre i mirovnom sporazumu,
sa više od 95% ispitanika koji podržavaju okončanje oružanog sukoba. Poljaci su
najskeptičniji po pitanju mogućnosti prekida vatre, ali i dalje više od dve trećine (69%) želi da se rat završi. Međutim, podrška nastavku rata je takođe najveća u Poljskoj, najvećoj državi Centralne Evrope. Jedan od šest ispitanika (17%) bi više voleo da se rat nastavi, u nadi da će Ukrajina pobediti.

Broj ljudi koji veruju da će se rat završiti ove godine je isti kao broj ljudi koji veruju da neće Uprkos tome što velika većina stanovnika Centralne Evrope želi mir, njihovo uverenje da će ta njihova želja biti ispunjena je daleko manje. Verovatno je svima jasno da će biti vrlo teško da se definišu uslovi za prekid vatre ili mirovni sporazum koji bi bio prihvatljiv kako za Ukrajinu, tako i za Rusiju. Zato samo 3% stanovništva dvanaest zemalja Centralne Evrope veruje da će se rat završiti sledećeg meseca, dok 39% očekuje da će se rat završiti ove godine (ukupno 42%). Isti broj ljudi misli da će rat trajati duže: 41% stanovnika Centralne Evrope veruje da će biti potrebne godine da se završi.

Na prvi pogled, od svih zemalja u regionu Bugarska je najskeptičnija u pogledu mogućnosti
za brz mirovni sporazum (samo 23,5% Bugara veruje da će se rat završiti ove godine), ali
istovremeno skoro polovina njih nije moglo da odgovori na ovo pitanje. Građani drugih
zemalja su bili raspoloženiji da iskažu svoje mišljenje po ovom pitanju. Hrvati (35,5%),
Mađari (38%) i Poljaci (38,5%) imaju najmanje uverenje da bi ove godine moglo da dođe do kraja rata. Samo većina Srba (62%) i Crnogoraca (51%) misli da bi to moglo da se dogodi ove godine.

Ne iznenađuje to što građani traže one koji su odgovorni za veliku nesrazmeru između želje
za mirom i stvarnih mogućnosti da se on postigne, što se takođe odražava u pokazateljima
popularnosti predsednika Rusije Putina i predsednika SAD Bajdena u Centralnoj Evropi.

Popularnost Vladimira Putina

Ruski predsednik koji je započeo rat protiv Ukrajine je postao najodbačeniji političar u
Centalnoj Evropi. U novembru 2021., 77% Srba, 60% Bugara i 57% Slovaka imalo je
„prilično pozitivno“ mišljenje o Vladimiru Putinu, ali čak ni tada region u celini nije
podržavao ruskog predsednika. Pozitivno mišljenje o njemu imalo je samo 10% Poljaka, 21% Austrijanaca i 31% Rumuna.

Godinu dana od napada Rusije na Ukrajinu, situacija je značajno izmenjena. Dok 59%
tradicionalnih pro-ruskih Srba i dalje ima pozitivno mišljenje o Putinu, njegova popularnost je u oštrom padu u svim drugim zemljama regiona. Pozitno mišljenje o njemu ima samo 1%
Poljaka, 2% Rumuna, 5% Hrvata, 6% Čeha i 7% Austrijanaca. U ovim zemljama su takođe
utvrđene najveće stope neodobravanja, koje se kreću oko 85%. U Mađarskoj (60%),
Bugarskoj (62%) i Slovačkoj (71%) takođe postoji jasna većina onih koji imaju negativno
mišljenje o ruskom predsedniku. U periodu od nešto više od godinu dana, stopa
neodobravanja u ovim zemljama se otprilike udvostručila.

Popularnost Džoa Bajdena

Istovremeno, od kraja 2021. godine u regionu Centralne Evrope ne samo da se smanjila
popularnost predsednika Putina, agresora u ovom ratu, već je i američki predsednik Bajden
takođe izgubio podršku u svih dvanaest zemalja u regionu obuhvaćenih istraživanjem. Ne
iznenađuje to što se poverenje Poljaka i Rumuna u Bajdena povećalo: sa 39 na 71% u Poljskoj i sa 63 na 68% u Rumuniji. Međutim, u svim ostalim zemljama, popularnost predsednika SAD je takođe opala. Dok je krajem 2021. godine 65% Austrijanaca imalo dobro mišljenje američkom predsedniku, početkom 2023. podržava ga samo 40%. U Bugarskoj, Slovačkoj i Češkoj Republici, njegova popularnost je takođe opala za 10-10 procentnih poena. Dok je u Austriji broj onih koji podržavaju Bajdena i onih koji su protiv njega sličan, u Poljskoj i Rumuniji oni koji podržavaju amerčkog predsednika predstavljaju apsolutnu većinu, dok u Češkoj Republici predstavljaju relativnu većinu. U ostalim zemljama, oni koji ne ukazuju poverenje Bajdenu su u većini: 67% Bugara, 61% Slovenaca, 60% Mađara i 59% Slovaka imaju prilično negativno mišljenje o američkom predsedniku. Krajem 2021, nivo neslaganja sa Bajdenom je u svim zemljama bio niži od 50%.

Metodologija
Anketa za istraživanje javnog mnjenja je sprovedena u 12 zemalja u regionu Centralne
Evrope: Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Mađarska, Crna Gora, Severna
Makedonija, Poljska, Rumunija, Srbija, Slovenija i Poljska. Podaci su prikupljani između 27.
oktobra i 26. novembra 2021. i između 9. i 26. januara 2023. Anketa je sprovedena putem
telefona (licem u lice u Srbiji i Crnoj Gori) sa 1000 ispitanika po zemlji. Uzorak po zemlji je
reprezentativan po polu, starosnoj dobi i tipu naselja.
Kompanija CEPER je ekspert iz Centralne Evrope. Bavi se praćenjem medija, istraživanjem
tržišta, anketama i analizom političkih rizika za potrebe svojih klijenata.

Tagovi

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.