Svi narodi bivše Jugoslavije napredovali su tokom njenog postojanja.
Tvrdnje o pljački i kolonijalnom odnosu ne padaju pred iskustvima kolonijalnih eksploatacija od Brazila, preko Konga, do Indije, već deluju upravo smešno. U nauci postoji pojam „relativno opadanje“, prema kome je loše čak i ukoliko jedna ekonomija raste, ali je taj razvoj pritom slabiji nego kod njenih konkurenata i manji nego u ranijim razdobljima. Zato SAD, još od sredine devedesetih godina 20. veka, sa zebnjom prate razvoj NR Kine. Odatle frustracija koja decenijama zahvata ne samo britansku elitu već i javnost.

Jugoslovenska država nastala je iz političkih razloga, zbog njih se i raspala. Ekonomija je tu bila i drugom planu, ali nikako nevažna. U jugoslovenskoj državi njen narodi dobili su emancipaciju i razvoj. Slovenija i Hrvatska teško su mogle postati „privredne lokomotive“ u zajedničkoj državi sa Austrijom, Italijom ili Mađarskom – u jugoslovenskoj monarhiji ili socijalističkoj federaciji to su bile. Beograd je od grada na granici postao središte jedne države srednje veličine, tržište se proširilo, ambicije takođe.

NOVI NASTAVAK FELJTONA „ISTORIJA JUGOSFERE“, PIŠE ČEDOMIR ANTIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, pogledajte i upoznajte se sa uslovima i pravima korišćenja.

This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.