Murat Zubčević, McCann Health Nordic: Puna pažnja čovečanstva usmerena je na farmaceutsku industriju

Pandemija virusa COVID-19 usmerila je više nego ikada pažnju javnosti ka zdravstvenim radnicima, ustanovama, kao i farmaceutskoj industriji. Samim tim, komunikacija u zdravstvu, disciplina sa dugim nasleđem koja je ili uglavnom nepoznata široj javnosti ili dolazi do izražaja tek kada dođe do ovakvih situacija, pokazala se kao ključna kada je u pitanju kreiranje precizne komunikacije u domenu zdravstva i farmacije.

Agencije koje se ovim domenom komunikacije bave i te kako dele tu odgovornost, čega je svesna i jedna od trenutno najvećih u svetu, McCann Health. Uz pripreme novog WeCann Health Point of View izdanja, koje će se baviti upravo ovom temom, direktor McCann Health za nordijski region Murat Zubčević objašnjava šta se sve menja i šta trenutno najviše pogađa farmaceutsku industriju, kao i agenciju koja se bori za najbolji mogući “glas” istog:

“Uobičajen način komunikacije preko noći se promenio – svi smo mi, kao profesionalci i kao potrošači, zainteresovani za to što farmaceutska industrija ima da kaže o problemu u kojem se sada nalazimo. Covid-19 je stavio apsolutni fokus na ovu industriju, i sada prvi put imamo atmosferu u kojoj ljudi žele da je saslušaju.”

Kao deo I&F Grupe, komunikacionog sistema koji posluje u 12 zemalja jugo-istočne Evrope i nordijskog regiona, McCann Health Nordic okuplja marketinške profesionalce fokusirane na probleme u zdravstvu, baveći se farmaceutskim kompanijama, javnim sektorom, medicinskim i biotehnologijama. U timovima ove agencije od ključnog značaja je naučno i medicinsko osoblje, koje formira izuzetno jaku globalnu mrežu informisanja:

“Naši saradnici širom sveta na nedeljnom nivou dele nove informacije iz nauke, koje se trenutno primarno koncentrišu na Covid-19, ali naravno i na druge sfere. Nauka je integralni deo naše komunikacije – ne možete biti agencija koja servisira farmaceutske klijente, a da ne razumete šta je njihov posao. Mi smo deo svetske mreže, naravno, i to pokušavamo da iskoristimo tako što ćemo prevesti sve metode, pristupe i globalne primere u naš kontekst. To je veoma važan faktor za nas – ne moramo trošiti vreme razmišljajući kako ćemo nešto rešiti, jer već imamo procese i alate koje je razvila grupa od gotovo 25.000 ljudi.”

Problemi sa kojima se McCann Health susreće u svom globalnom radu drastično se razlikuju u zavisnosti od geografije. Mogu se, takođe, primetiti sličnosti, iz kojih Zubčević izdvaja “da se u nekim zemljama desilo veliko ubrzanje u saradnji između javnog i privatnog sektora”.

“Dakle, privatni koji predstavljaju farmaceutske kompanije sa jedne strane, i sa druge državni koji u nekim zemljama igraju veoma važnu ulogu u rešavanju zdravstvenih problema. Kako premostiti nekad oprečne interese ovih dvaju sektora jedna je od tačaka koje bi trebalo da se razmatraju, i mi kao agencija koja pre svega sarađuje sa komercijalnim sektorom, takođe moramo znati kako da pomažemo i sektoru javnog zdravlja.”

Čini se da od Kopenhagena, sedišta McCann Health Nordic, ne postoji plodnije tlo za razvoj agencije koja se bavi zdravstvom, te načina razmišljanja kojim jedan marketinški stručnjak mora ovladati kako bi u sinergiji sa naukom pomogao klijentu. Zubčević ukratko objašnjava bogat istorijat farmaceutske industrije u Danskoj, u kojoj su pojedine kompanije stare i do 100 godina:

“Danas u Danskoj i Švedskoj, na relaciji Kopenhagen–Malme, imamo ‘klaster’ farmaceutske i biotek industrije, kao i grupe ljudi koji su naviknuti i imaju iskustvo u radu sa takvim kompanijama. U našoj agenciji su ljudi koji su takva iskustva stekli kako u drugim agencijama tako i u kompanijama – ja sam jedan od njih. Moj fokus u poslednjih petnaestak godina je takođe bio umnogome farmaceutska industrija. Imamo bazu klijenata, stručnjaka i kreativaca, a kada govorimo o kreativnosti, mi nismo tranzitivno već generacijsko tržište, i to je u Kopenhagenu posebno zanimljivo ako radite sa farmaceutskom industrijom.”

McCann Health Nordic danas, između ostalog, učestvuje u kampanjama usmerenim ka profesionalcima u zdravstvu. Štaviše, Zubčević napominje da je, pored trenutne situacije, najveći deo komunikacije iz agencije usmeren upravo ka doktorima i uopšte stručnjacima koji se bave određenim zdravstvenim problemom:

“Trenutno radimo kampanju vezanu za stanje poznato kao stenoza aortnog zaliska. Kada zalistak ne radi kako treba, moguće je ugraditi veštački, ali da biste došli do te procedure bez operacije na otvorenom srcu morate kao doktor opšte prakse i kardiolog, znati kako odrediti koji pacijent je kandidat, te morate znati kako da implementirate proceduru manje invazivnog operativnog zahvata. Podizanje svesti kod jedne toliko specijalizovane ciljne grupe je nešto potpuno drugačije od, recimo, dizanja svesti o vakcinacijama. Velika većina onoga što mi radimo vi i ja kao obični potrošači nikada nećemo videti.”

Pored ovoga, agencija na svoj adekvatan način prati postulate održivog razvoja kao jednog od stubova I&F Grupe. Zubčević tako ukazuje na primer ostvarenih saradnji sa udruženjima pacijenata:

“U poslednjih nekoliko meseci sarađujemo sa Udruženjem pacijenata sa Alchajmerovom bolešću Danske. Znamo pod kolikim su stresom njihovi klijenti, pacijenti koji pate od ove bolesti, kao i njihovi negovatelji, naročito sada tokom pandemije virusa Covid-19. Ta izolacija obolelima od Alchajmera samo je pojačala osećaj usamljenosti. Pitali smo kako možemo da pomognemo i napravili im kampanju, tako da naše viđenje održivog razvoja ima drugi ‘ukus’, i naravno da pokušavamo da delujemo tamo gde mislimo da je potrebno.”

Kao i svi ostali, i McCann Health Nordic morao je da se navikne na rad od kuće. Usred ovih promena – posao je zapravo porastao, kao i broj klijenata. Kao veteran digitalizacije u farmaceutici, Zubčević je ovaj sticaj okolnosti dočekao spreman:

“Digitalno ‘ubrzavanje’ lično vidim kao poslednju priliku da se priključite digitalizaciji. U jednom trenutku preovladala je lažna istina da se digitalizacija ne odnosi na zdravstvo. Ovaj mit je pandemija dovela ‘do ivice’ – sada imate digitalizovane konsultacije sa lekarima a ‘Digital Health’ i ‘Tele-Health’ su pojmovi odavno poznati od, dalekog Istoka do privatnog sektora Amerike.”

No, ako se vratimo našem regionu, Zubčević će primetiti dominantnu ulogu javnog zdravstvenog sektora, koja po njegovom mišljenju mora biti aktivnija i pozitivno “agresivnija” u podizanju svesti o zdravlju ljudi. U zdravstvu, na primer u skandinavskim zemljama, privatni i javni sektor su podjednako razvijeni i napredni. Bez globalno aktivnih “igrača” iz privatnog sektora to će biti težak put, ali potencijal leži u radu sa udruženjima pacijenata po uzoru na razvijene zemlje:

“U Danskoj, Velikoj Britaniji ili Švajcarskoj imate jake organizacije specijalizovane za samo jednu vrstu bolesti. ‘Cancer Research UK’ je ogromna organizacija koju svi slušaju – vlada, ali i privatni sektor. Mislim da čak i u zemljama zapada postoji potencijal da se to sve može raditi bolje i prodornije, a da ne govorim o zemljama regiona u kojima možete prvo sprovesti saradnju nevladinog i javnog sektora. Postoje globalna iskustva koja se mogu primeniti u bilo kom kontekstu. Naravno, “Copy-Paste” rešenja ne postoje, uvek im je potreban jasan lokalni uvid.”

McCann Health ne bavi se bajkovitim prognozama naše budućnosti – posao ove agencije je da radi po trenutnim parametrima, a njih je sada najteže predvideti. Zubčević zaključuje:

“Svi su trenutno fokusirani na vakcinu. Jedna od vakcina je, na primer već odobrena u Velikoj Britaniji, ali mislim da će i sa efikasnom vakcinom biti potrebno vremena da se situacija u celom svetu stabilizuje. Situacija u kojoj smo se sticajem okolnosti svi našli je zasada tu da ostane, to je važno zaključiti. Neke od najnovijih naučnih studija stavljaju akcenat na brzi gubitak antitela protiv COVID-19, te stoga postavljaju tezu da čak i kada se uspostavi efikasna vakcina, njeno trajanje je još uvek nejasno, da ne kažemo upitno.”

Dodatni izazov, Zubčević dodaje, ogleda se i u sledećem: “Mutacija koronavirusa kod životinja, te ponovni prelazak na ljudsku populaciju je neispitana. Kao deo nacionalnog minimalizovanja rizika, Danska je na primer uništila celokupnu populaciju kanadskih kuna – 17 miliona životinja – i time prekinula dugogodišnju tradiciju uzgajanja ovih životinja za krznu industriju.”

Naviknite se – to je moj savet. Važno je da se ne osvrćemo i razmišljamo kako smo imali ‘srećne živote bez Covida-19’ i kako ćemo se vratiti na to. Na to se vratiti nećemo, svet se promenio i ljudi koji su svesni toga biće oni koji će lakše prebroditi sadašnju zdravstvenu krizu.”