Moždani udar se često doživljava kao nešto što se „jednostavno desi“, naročito u starijem životnom dobu. Međutim, savremena istraživanja i medicinska praksa pokazuju suprotno: velika većina moždanih udara može da se spreči pravovremenim i relativno jednostavnim merama.
Stručnjaci upozoravaju da bez ozbiljnijeg pristupa prevenciji broj moždanih udara u svetu može značajno da raste u narednim decenijama. Procene govore da bi godišnje moglo da se zabeleži više stotina hiljada novih slučajeva, sa ozbiljnim posledicama po pojedince, porodice i zdravstvene sisteme.
„Mnogi ljudi veruju da je moždani udar neminovna posledica starenja, ali to jednostavno nije tačno“, kaže Aleksis Kolodžej, zamenica izvršnog direktora i direktorka sektora za istraživanje i javne politike u jednoj međunarodnoj organizaciji za borbu protiv moždanog udara.
Prema dostupnim podacima, čak devet od deset moždanih udara može da se spreči, piše Independent.
„Ako se kontroliše krvni pritisak, vodi računa o zdravim životnim navikama i ako se srčana oboljenja na vreme otkriju i prate, sve to može da ima snažan i pozitivan uticaj na smanjenje rizika od moždanog udara“, objašnjava Kolodžej.
Koje faktore ne možemo da kontrolišemo?
„Glavni faktor rizika na koji ne možemo da utičemo jeste starost — rizik se s godinama povećava“, kaže Kolodžej.
„Većina moždanih udara javlja se kod osoba starijih od 70 godina, ali važno je znati da moždani udar može pogoditi svakoga.“
Ono što dodatno zabrinjava jeste podatak da se učestalost moždanih udara brže povećava kod mlađih ljudi nego kod starijih.
„Sve češće viđamo moždane udare kod osoba mlađih od 55 godina, a verujemo da su oni najčešće povezani sa faktorima životnog stila“, dodaje ona.
Zašto visok krvni pritisak povećava rizik od moždanog udara?
Visok krvni pritisak jedan je od najvažnijih faktora rizika i učestvuje u nastanku oko polovine svih moždanih udara.
„Povišen krvni pritisak stvara dodatno opterećenje na krvne sudove u celom telu, a posebno u mozgu, gde može doći do pucanja krvnog suda“, objašnjava Kolodžej.
„Pucanje krvnog suda dovodi do hemoragijskog moždanog udara. Sa druge strane, kada su krvni sudovi oštećeni i protok krvi poremećen, lakše dolazi do stvaranja ugrušaka. Ako se ugrušak zaglavi u krvnom sudu u mozgu, nastaje ishemijski moždani udar.“
Šta možete da uradite da smanjite rizik od moždanog udara — u bilo kom uzrastu?
Redovno merite krvni pritisak
„Nikada nije prerano da počnete da kontrolišete krvni pritisak“, kaže Kolodžej.
Krvni pritisak možete proveriti kod lekara, u apotekama, zdravstvenim centrima, ali i kod kuće, jer su kućni aparati danas znatno pristupačniji i pouzdaniji nego ranije.
Uopšteno, vrednosti od 140/90 mmHg ili više, ako su trajno prisutne, smatraju se povišenim krvnim pritiskom.
Idite na preventivne zdravstvene preglede
Redovni preventivni pregledi omogućavaju rano otkrivanje faktora rizika poput visokog pritiska, poremećaja masnoća ili šećera u krvi.
„Kontrola krvnog pritiska je jedan od ključnih delova ovih pregleda. Ako imate mogućnost da se redovno pregledate, posebno nakon 40. godine, važno je da to iskoristite“, naglašava Kolodžej.
Budite fizički aktivni
„Fizička aktivnost doprinosi zdravom protoku krvi, čuva krvne sudove i smanjuje rizik od stvaranja ugrušaka“, objašnjava ona.
Ne mora to biti intenzivan trening — i šetnja, baštovanstvo ili lagana rekreacija imaju značajan efekat.
„Ljudi često misle da moraju biti izuzetno aktivni, ali i male promene mogu napraviti veliku razliku.“
Obratite pažnju na unos soli
„So direktno utiče na krvni pritisak, zbog čega je važno ne preterivati“, upozorava Kolodžej.
Industrijski prerađena hrana često sadrži skrivene količine soli — naročito supe, gotova jela i suhomesnati proizvodi. Čitanje deklaracija može pomoći u donošenju boljih izbora.
Prestanite da pušite
„Pušenje je jedan od najštetnijih faktora kada je u pitanju rizik od moždanog udara“, kaže Kolodžej.
„Čim prestanete da pušite, rizik počinje da opada, a nekoliko godina nakon prestanka može se značajno smanjiti.“
Nikada nije kasno da se prestane.
Izbegavajte prekomerno konzumiranje alkohola i rekreativne droge
Prekomerno pijenje alkohola, naročito u vidu povremenog opijanja, povećava rizik od moždanog udara.
„Gotovo sve rekreativne droge dodatno povećavaju taj rizik, pa ih treba izbegavati“, dodaje Kolodžej.
Pratite srčane poremećaje
Atrijalna fibrilacija je poremećaj srčanog ritma koji može višestruko da uveća rizik od moždanog udara, a često prolazi bez simptoma.
„Jednostavna provera pulsa ili pregled kod lekara može pomoći u ranom otkrivanju“, objašnjava Kolodžej.
Ako se atrijalna fibrilacija dijagnostikuje, odgovarajuća terapija — poput lekova protiv zgrušavanja krvi — može značajno smanjiti rizik od moždanog udara.
Tagovi
