Između 1951. i 1959. godine Adolf Ajhman je boraveći u Argentini razgovarao (i te razgovore snimao) sa jednim od svojih SS prijatelja Viljemom Sasenom, ali takozvani „Sasenovi intervjui“ u kasnijem suđenju Ajhmanu nisu uzeti kao dokazni materijal u punom obimu. Ajhman je tvrdio da je te razgovore vodio pijan, bez čiste svesti i zdrave pameti. Isečak iz njegovih memoara, kojim počinje ovaj tekst, autentičan je Ajhmanov rukopis, koji je njegova udovica predala njihovom porodičnom advokatu, a koji ga je objavio pod naslovom „Ich, Adolf Eichmann: ein historischer Zeugenbericht“.
Klozetska, šekspirovska dilema jednog od arhitekata Holokausta, podelila je jasnom linijom njegov život na tri celine: konačno rešenje, konačna operacija i konačan sud.
Kao šef jevrejskog odeljenja u okviru SS jedinica Adolf Ajhman je imao operativnu odgovornost za istrebljenje Jevreja u Evropi tokom ključnih godina Drugog svetskog rata. U svoje delo – izabrano delo, delo brutalnog istrebljenja i likvidacija – Ajhman je uneo revnost i posvećenost čoveka opterećenog brojevima, detaljima, rukopisom…
CEO TEKST U MAGAZINU „ISTORIJA“ KOJI SE DOBIJA NA POKLON UZ NOVI NEDELJNIK OD ČETVRTKA 22. SEPTEMBRA. DIGITALNA IZDANJA DOSTUPNA NSTORE.RS
