Globalna kompanija za finansijsko savetovanje i upravljanje imovinom Lazard u najnovijoj analizi eventualno okončanje sukoba na Bliskom istoku vezuje za tri faktora: ozbiljnosti pregovora SAD i Irana, spremnosti SAD na vojnu akciju sa ciljem da otvore Ormuski moreuz i eventualne eskalacije sukoba koja bi pogodila iransku i energetsku infrastrukturu Zaliva.
Iako se razgovori trenutno vode tajnim kanalima, Lazard procenjuje da su proglašena pobeda SAD ili ograničeni prekid vatre najverovatniji ishodi, ali uz veoma važnu napomenu da čak ni najpovoljniji razvoj događaja ne donosi trenutnu stabilizaciju jer će, kako ističu, „povratak punih energetskih tokova biti postepen“ usled dubokih strukturnih oštećenja i logističkih zastoja.
Zato u analizi identifikuje četiri moguća scenarija u narednim mesecima, koji će direktno diktirati kretanje cena energenata.
Prvi scenario: Suštinski sporazum
Ova opcija podrazumeva da bi diplomatija mogla doneti dogovor koji rešava osnovna pitanja iranskog nuklearnog i raketnog programa. Lazard navodi da bi to bio „najbrži i najkredibilniji put ka obnavljanju tokova“ uz postepeno otvaranje moreuza u roku od dve do četiri nedelje nakon prekida vatre.
„Dogovor bi verovatno ličio na sveobuhvatan okvir, izveden iz mirovnog plana Trampove administracije od 15 tačaka koji je Iran prvobitno odbacio, uključujući uzajamnu deeskalaciju, ograničeno ublažavanje sankcija, koordinisano ponovno otvaranje moreuza i okvirne obaveze vezane za iranske nuklearne i vojne aktivnosti, omogućavajući obema stranama da proglase politički uspeh na domaćem planu“, procenjuju analitičari Lazarda.
Da bi sporazum opstao, smatraju da bi SAD morale da obuzdaju Izrael od daljih vojnih akcija protiv Irana, dok bi Teheran morao da se „smisleno angažuje“ na osnovnim pitanjima vezanim za svoje nuklearne i raketne programe.
U ovakvom scenariju, cene energenata ostale bi iznad predratnih nivoa nekoliko meseci pre nego što opadnu, u zavisnoti od brzine kojom tržišta stiču poverenje u trajnost sporazuma i kako se trgovinski tokovi i proizvodnja u Zalivu normalizuju.
Drugi scenario: SAD proglašavaju pobedu
U ovom slučaju, Sjedinjene Američke Države bi upotrebile svoje nagomilane vojne snage da jednostrano otvore moreuz, ali bi odsustvo čvrstog sporazuma ostavilo bezbednosno okruženje „krhkim“, kažu iz Lazarda.
Prema procenama njihovih stručnjaka, pomorski saobraćaj u Ormuzu bi se u ovom scenariju pokrenuo u roku od 4 do 6 nedelja, ali bi cene nafte ostale povišene znatno duže jer bi tržišta s mukom isključivala geopolitički rizik iz svojih kalkulacija.
„U srednjem roku, u ovom scenariju odgovor Irana ostaje neizvestan, uz potencijalne oportunističke poremećaje saobraćaja u moreuzu i rizike od obnove sukoba u mesecima koji dolaze. Izrael i zemlje Zaliva bi verovatno bili nezadovoljni ovim ishodom, podržavajući dalju akciju protiv Irana, dok bi periodični poremećaji i povišene premije rizika opstale“, upozoravaju iz Lazarda.
Treći scenario: tinjaći konflikt
Treći mogući pravac razvoja situacije podrazumeva da nijedna strana ne postiže svoje ciljeve i da pregovori ne donose napredak, zbog čega „sukob traje u doglednoj budućnosti“ uz stalne iranske napade na infrastrukturu Zaliva.
Saobraćaj kroz Ormuski moreuz ostao bi uglavnom zatvoren do postepenog, delimičnog otvaranja za 4 do 8 nedelja zahvaljujući vojnim pratnjama, pri čemu kapacitet ostaje ispod normalnih nivoa u doglednoj budućnosti, procenjuju iz Lazarda.
Cene energenata ostale bi veoma volatilne, sa barelom Brenta koji fluktuira između 90 i 150 dolara, krećući se ka gornjoj granici što duže traju poremećaji u transportu i što se više troše zalihe i privremeni baferi.
„U bliskoj budućnosti, rastao bi pritisak za deeskalaciju, vodeći ka ili pregovaračkom ishodu (Scenario 1) ili proglašenoj pobedi SAD (Scenario 2)“, zaključuju autori izveštaja.
Četvrti scenario : Energetski rat
Najteža opcija predviđa eskalaciju u sveobuhvatni sukob u kojem bi SAD mogle angažovati kopnene snage da zauzmu ključne resurse, dok bi Iran odgovorio masovnim napadima na infrastrukturu širom regiona.
Lazard opisuje ovo stanje kao situaciju „bez jasnog izlaza u bliskoj budućnosti“, koja bi dovela do efektivnog prekida saobraćaja u Ormuzu u trajanju od 3 do 6 meseci.
„To bi značilo da bi cene energenata verovatno premašile 150 dolara po barelu uz trajne nestašice ponude uzrokovane oštećenjem energetskih resursa Zaliva. U bliskoj budućnosti, SAD bi na kraju intervenisale još snažnije, ‘gurajući’ rasplet ka ili pregovaračkom ishodu (Scenario 1) ili rezoluciji ograničenog prekida vatre (Scenario 2)“, naglašavaju Lazardovi analitičari
Strukturne prepreke za normalizaciju stanja
Osnovni zaključak analize jeste da će se posledice sukoba osećati godinama, bez obzira na to koji se scenario ostvari.
Lazard upozorava da će oporavak biti odložen strukturnim ograničenjima, uključujući čišćenje mina iz Ormuza, oštećenu infrastrukturu i spori nastavak obustavljene proizvodnje.
Posebno zabrinjava procena kompanije QatarEnergy da bi popravka štete u Ras Lafanu mogla trajati tri do pet godina, što predstavlja trajni gubitak za globalno tržište gasa.
„Čak i nakon što se moreuz ponovo otvori, fizička realnost globalne energetske logistike znači da će nestašice trajati mnogo duže. Obično je nafti potrebno 6 do 8 nedelja da prođe kroz lanac snabdevanja od Zaliva do krajnjeg potrošača, što znači da se bilo kakvo obnavljanje tokova neće odraziti na olakšanje na mestu potrošnje duže od mesec dana. Azija, koja apsorbuje preko 80% zalivske sirove nafte, prva bi osetila fizičko olakšanje s obzirom na kraće vreme tranzita, zatim Evropa, a SAD poslednje“, zaključuju analitičari Lazarda.
Tagovi
