24 jednostavne tajne zdravijeg života

Mnogo mudrosti može da stane u nekoliko reči. Pisac Majkl Polan je decenije istraživanja o ishrani sveo na samo sedam (zanimljivo prostih) reči: „Jedite hranu. Ne previše. Uglavnom biljnu.“ Autori Njujork tajmsa želeli su da vide da li je nešto slično moguće uraditi i sa drugim principima zdravog života, pa su razgovarali sa dve desetine lekara, terapeuta i autora i dali im izazov: da stvore mantru blagostanja — jednu ili dve rečenice koje sažimaju suštinsku istinu o fizičkom i mentalnom zdravlju.
Ovo su njihove poruke za život.

1. Sreća nije fabričko podešavanje. Ona je veština koja se uči.
Mozak i um mogu da se treniraju. Postoje metode zasnovane na dokazima koje pomažu u razvoju smirenosti, fokusa i strpljenja.
— Dan Haris, voditelj podkasta „10% Happier“

2. Starenje je dobra stvar.
Kako starimo, postajemo mudriji, otporniji, prihvatljiviji i srećniji. Biće promena i izazova. Usredsredite se na ono što možete — a ne na ono što ne možete.
— dr Alison Mur, direktorka Štajn instituta za istraživanje starenja i Centra za zdravo starenje

3. Put ka zdravlju vodi kroz creva.
Creva komuniciraju sa mozgom i imunskim sistemom, dva najvažnija sistema za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti povezanih sa starenjem. Ispostavlja se da su creva u samom centru zbivanja.
— dr Erik Topol, osnivač i direktor Translacionog instituta za istraživanje pri Skrips institutu

4. San je važan, ali ne toliko da zbog njega gubite san.
San utiče na gotovo svaki aspekt našeg mentalnog i fizičkog zdravlja. Ali neki ljudi postanu toliko anksiozni u vezi sa spavanjem da odlazak u krevet postaje bojno polje. Kada manje opsesivno razmišljamo o snu i, ako je potrebno, potražimo stručnu pomoć, on se često poboljša.
— dr Sudžaj Kanzagra, pedijatrijski specijalista za spavanje, Univerzitetski medicinski centar Djuk

5. Manje roditeljstva, više igre.
Ako vas dete ne traži pomoć — ostavite ga na miru. Provodite manje vremena upravljajući njihovim osećanjima, naročito neprijatnim, a više vremena deleći stvari koje volite. Ne mora sve da bude lekcija.
— Karla Naumburg, klinička socijalna radnica i autorka knjige „Kako da prestanete da gubite živce sa svojom decom“

6. Vagina je samočisteća rerna.
Ona se sama brine o sebi. Držite se podalje od dezodoransnih sapuna, nemojte ispirati, pariti ili stavljati biljke i druge ludosti unutra.
— dr Meri Džejn Minkin, ginekološkinja i klinička profesorka na Medicinskom fakultetu Univerziteta Jejl

7. Mentalna kondicija je slična fizičkoj.
Otkrijte koje vežbe vama najviše odgovaraju. Postoje desetine alata, kao što su vođenje dnevnika, razgovor sa osobom od poverenja, razmišljanje o veličanstvenosti prirode i još mnogo toga. Različite kombinacije pomažu različitim ljudima u različitim situacijama.
— Itan Kros, autor knjige „Shift: Upravljanje emocijama — da one ne upravljaju vama“

8. Zdravija budućnost je moguća.
Kada bi „jednog dana“ bilo sutra, šta biste danas uradili drugačije? Pratite najvažnije pokazatelje zdravlja i održavajte ih u dobrom stanju. Posavetujte se sa lekarom, ali ukratko: ciljajte krvni pritisak ispod 120/80 i LDL („loš“) holesterol ispod 70 (ili u Srbiji 2,6).
— dr Tom Friden, bivši direktor CDC-a i autor knjige „Formula za bolje zdravlje“

9. Neki problemi u odnosima su paradoksi koji se ne mogu rešiti.
Njima se može samo upravljati. Složena pitanja zahtevaju da istovremeno držimo suprotstavljena osećanja, potrebe i lojalnosti. Čista rešenja često ne postoje.
— Ester Perel, psihoterapeutkinja, autorka i voditeljka podkasta „Where Should We Begin?“

10. Ultraprocesuirana hrana zapravo nije hrana.
Ona je napraljena da bude ukusna. To maši suštinu razloga zašto jedemo — a to je ishrana.
— dr Endru T. Čen, šef jedinice za kliničku i translacionu epidemiologiju, Masačusetska opšta bolnica

11. Slušajte svoje telo. Onda slušajte svog lekara.
Samospoznaja pacijenta i stručnost lekara čine moćno partnerstvo. Nemojte zanemariti ni jedno ni drugo.
— dr Čidinma Nvakanma, vanredna profesorka kliničke urgentne medicine, Univerzitet Pensilvanije

12. Pokret je život.
Ako želite da ostanete zdravi, morate biti fizički aktivni. Pokret održava mozak, srce, pluća, kosti i zglobove zdravim. Bori se protiv depresije i smanjuje rizik od demencije, raka, moždanog udara i srčanog udara — stanja koja skraćuju život.
— dr Meri Aj. O’Konor, ortopedski hirurg i glavna medicinska direktorka, Vori Helt

13. Neka zdrava ponašanja budu vaša podrazumevana opcija.
Zdrava ishrana, vežbanje i san su osnova, kao vazduh koji dišemo. Podaci jasno pokazuju da osnove produžavaju život, zato ih tretirajte kao nešto oko čega nema pregovora.
— dr Lata Palanijapan, prodekanka za istraživanje, Medicinski fakultet Univerziteta Stenford

14. Briga o deci zahteva saosećanje — i prema njima i prema sebi.
Niko od nas nije savršen, bilo da je pedijatar ili roditelj, zato budite blagi prema sebi. Svi radimo najbolje što možemo.
— Šon O’Liri, profesor pedijatrije, Univerzitet Kolorado Anšuc

15. Naši odnosi su naša biosfera.
U našem je interesu da biosfera bude zdravo i srećno mesto, jer živimo unutar nje. Morate funkcionisati kao tim sa ostalim članovima svog ekosistema. To znači povezivanje sa sopstvenim osećanjima i potrebama, kao i sa osećanjima i potrebama ljudi oko vas.
— Teri Rial, terapeut i osnivač Instituta za relacioni život

16. Hrana je lek. Hrana je ljubav. Uživajte u oba.
Ono što jedete povezuje vas sa vašom kulturom i ljudima do kojih vam je stalo. Zato se ponekad opustite kada imate razlog za slavlje. Ostatak vremena birajte hranu koja hrani vaše telo.
— dr Nejt Vud, direktor kulinarske medicine, Medicinski fakultet Univerziteta Jejl

17. Znajte svoje brojke.
Postoje ključni zdravstveni parametri koje morate poznavati, a bez merenja to nije moguće: indeks telesne mase, krvni pritisak, šećer u krvi i holesterol. Ako su povišeni, napravite plan sa svojim lekarom kako da ih snizite.
— dr Donald Lojd-Džons, kardiolog preventivne medicine, Univerzitet u Bostonu

18. Sreća nastaje u prostorima između.
Izgradite prave odnose — između sebe i drugih, između sebe i posla, između sebe i nečega većeg od vas.
— Džonatan Hejt, autor knjige „Anksiozna generacija“

19. Manje lečite bolest, više negujte zdravlje.
Smrt je neizbežna. Ali postoje alati — vežbanje, ishrana, san, društvena povezanost i lekovi — koji mogu produžiti ne samo dužinu, već i kvalitet života.
— dr Nir Barzilaj, predsednik Akademije za istraživanje zdravlja i životnog veka

20. Količina i kvalitet vaših veza su važni.
Izgradite široku društvenu mrežu, brinite jedni o drugima i negujte kvalitetne odnose. Ako nešto od toga nedostaje, postoje snažni dokazi o riziku po fizičko zdravlje i prevremenu smrtnost.
— dr Džulijan Holt-Lanstad, profesorka psihologije i neuronauka, Univerzitet Brigam Jang

21. Uravnotežen imuni sistem zna kada da reaguje — a kada ne.
Cilj je smiren i opušten imuni odgovor. Tri stvari koje to podržavaju su zdrav crevni mikrobiom, fizička aktivnost i smanjenje stresa.
— dr Rita Kačru, šefica kliničke imunologije i alergologije, Medicinski fakultet UCLA Dejvid Gefen

22. Ponekad morate staviti san na prvo mesto.
Posao, ekrani, vikend-planovi, alkohol i kofein — mnogo toga može da naruši dobru rutinu spavanja. Kontrolišite ono što možete. Da biste popravili san, možda ćete morati da napravite neke kompromise.
— dr Brijen Majner, gerijatarka i lekarka za medicinu spavanja, Medicinski fakultet Univerziteta Jejl

23. Blagostanje nije isto što i odsustvo bolesti.
Naše zdravlje je kaleidoskopsko i obuhvata ne samo fizičku i emocionalnu, već i socijalnu, finansijsku, intelektualnu i druge dimenzije. Da biste napredovali, potrebno je uravnotežiti sve.
— dr Džesi Gold, psihijatrica i glavna službenica za blagostanje, Univerzitet Tenesi

24. Život je konačan. Živite u skladu s tim.
Kada prihvatite ograničenja ljudskog postojanja, možete usmeriti svoju energiju na ono što vam je zaista važno. Odugovlačenje, rasejanost, nestrpljenje i sve ostalo posledica su pokušaja da se izbegne stvarnost.
— Oliver Berkman, autor knjiga „Četiri hiljade nedelja“ i „Meditacije za smrtnike“