20 godina od prvog Saint-Gobain studentskog takmičenja u arhitekturi održanog u Srbiji

Pre tačno 20 godina u Srbiji je prvi put održano takmičenje Saint-Gobain Architecture Student Contest. Od 2005. godine, ovo takmičenje je steklo internacionalni status i svake godine privlači više od 1.300 studenata iz celog sveta, koji dolaze sa 167 univerziteta i iz 30 različitih zemalja. Mnogi učesnici ovog takmičenja danas su priznate arhitekte sa impresivnim karijerama. Povodom proslave upriličili smo razgovor sa nekima od njih, koji su se prisetili svog učešća na takmičenju.

Arhiteksta Stefan Đorđević kaže da je ASC kreativno nadmetanje koje je neprocenjivo, naročito za mlade arhitekte.

• Godinu 2011. obeležila je Vaša pobeda na nacionalnom nivou takmičenja Architecture Student Contest Saint-Gobain, na kojem ste osvojili prvo mesto. Šta ste te godine imali kao zadatak?

Konkurs Architecture Student Contest Saint-Gobain, koji se tada zvao Isover Multi-Comfort House Students Contest, na nacionalnom nivou je bio i prvi konkurs na kojem smo učestvovali kao studenti. Bio sam deo tima, zajedno sa mojim kolegama Anom Cogoljević i Nevenom Zelenikom. Predmet konkursa za 2011. bio je kreativan pristup konceptu energetski efikasne gradnje za nebodere. Cilj je bio da se dizajnira višenamenski toranj čije bi energetske odlike odgovarale karakteristikama tadašnjih Isover Multi-Comfort-House standarda. Za lokaciju je bio odabran donji deo Menhetna, Grinwitch South u Njujorku.

• Kada biste sada dobili isti zadatak, šta biste promenili?

Pretpostavljam da bi se najviše promenio pristup prema odnosu objekta prema samom okruženju i prema istorijskom kontekstu, naročito zbog blizine Ground Zero lokaliteta. Takođe, dodao bih i ozbiljniji pristup pri odabiru primenjenih energetski efikasnih sistema u cilju postizanja pasivne održivosti objekta.

• Internacionalno takmičenje na kojem ste učestvovali održano je u Pragu. Šta je na Vas lično ostavilo najveći utisak?

Najveći utisak je sigurno ostavila organizacija skupova, i druženje učesnika. Imali smo priliku da uporedimo svoja tadašnja znanja i razmišljanja sa kolegama iz Evrope, što smatram da je pozitivno uticalo na dalji profesionalni razvoj.

Dalia Dukanac, jedna od učesnica takmičenja, smatra da studenti konkurse često vide kao izazov za testiranje stečenog znanja, ali i kao način učenja novih veština. Kada bi ponovo bila student, opet bi se prijavila i sve bi isto uradila.

• Jedno od takmičenja na kojem ste učestvovali bio je i Architecture Student Contest. Da li se sećate projekta, i da li je bio „težak“?

Ako se dobro sećam, taj konkurs je bio drugi koji sam ikada radila. Sa jedne strane konkurs je bio zahtevan, jer nisam imala iskustva u konkursnoj praksi, i sve dok nismo osvojile prvu nagradu (Ivana i ja), nismo bile sigurne da li uopšte znamo šta sve jedan konkursni rad treba da sadrži. U tom trenutku konkursni radovi, kao i projekti generalno, nisu bili lako dostupni i deljeni kao danas, već su uglavnom bili publikovani svedeno i tematski uređeno u časopisima, zbornicima… Sa druge strane, a naročito u tom periodu studiranja, bilo je jako ispirativno raditi projekat izvan fakultetskog programa, a sa potpunom kreativnom slobodom na raspolaganju. Nakon nacionalnog nivoa, gde smo osvojile prvu nagradu, dalja razrada projekta za međunarodno takmičenje, gde smo nagrađene specijalnom nagradom žirija, prošla je uz mnogo manje sumnje u same sebe, u naše znanje i veštine.

• Da li smatrate da su takmičenja korisna za studente, i šta dobijaju učešćem na njima?

Mislim da je učešće na konkursima odličan način da studenti preuzmu inicijativu u procesu sopstvenog obrazovanja. S obzirom da nastavni program ima ustaljene obrasce, studenti konkurse često vide kao izazov za testiranje stečenog znanja, ali i kao način učenja novih veština. Kroz učestvovanje na konkursima studenti takođe rade na unapređenju samopouzdanja, samostalnosti, ali i odgovornosti i samokritičnosti.

Marko Matejić je 2009. godine učestvovao na Architecture Student Contest i smatra da svako ko učestvuje na neki način izađe sa takmičenja pametniji i bogatiji. Njegov savet mlađim kolegama je da pre svega rade na izgradnji svog znanja i stručnosti, a onda da treniraju kako da sebe i taj svoj kvalitetan proizvod dobro prezentuju

• Kao nekadašnji učesnik, a potom i član žirija ASC, šta biste poručili studentima koji planiraju da se prijave?

Poručio bih im da svakako vredi biti deo jednog ovakvog konkursa i da će u tom procesu svakako steći korisna znanja koja će moći da iskoriste u svom budućem bavljenju arhitektonskom praksom. Za nekog će to biti način na koji prezentuje svoj projekat, za nekoga će to biti možda interesovanje za primenu nekih specifičnih tehnologija i znanja, a za nekoga će to biti neka nova poznanstva, koja će ih možda pratiti kroz život. U svakom slučaju, smatram da će svako ko bude učestvovao i bude deo ASC na neki način izaći iz njega pametniji i bogatiji.

• Učestvovali ste na takmičenju ASC 2009. godine, kada je Vaš tim osvojio prvo mesto na nacionalnom nivou i specijalnu nagradu na internacionalnom nivou u Ljubljani. Da li ste očekivali pobedu u Srbiji?

Očekivali smo svakako neku vrstu reakcije žirija na nacionalnom nivou, imajući u vidu da nam je prezentacija projekta bila provokativna. Svakako smo znali da imamo i kvalitetan projekat, ali očekivali smo da će i drugi isto tako dobro uraditi zadatak. Na kraju, od tri kvalitetna projekta koja su bila nagrađena, verujem da je naša posebnost koncepta i prezentacije presudila. Možda nismo očekivali prvu nagradu, ali svakako smo na nacionalnom nivou više verovali u uspeh nego na međunarodnom. Na međunarodnom nivou, mogu reći da stvarno nisam očekivao previše. Bio je uspeh uopšte tamo učestvovati i biti u prilici da odmeriš snage sa studentima iz drugih zemalja. Moram reći da sam se u početku osećao i privilegovano što sam uopšte tamo, misleći da su drugi bolji od nas samim tim što dolaze iz većih i bogatijih zemalja, ali kako je takmičenje odmicalo i posebno nakon priznanja koje smo dobili, možda najveći utisak ili pouka iz svega toga je u stvari da možemo potpuno ravnopravno da se poredimo sa svakim. Naprotiv, zahvaljujući našem performansu, ali i energiji i druželjubivosti koju smo širili i kojom smo zarazili sve prisutne u kafani, ne samo da smo bili ravnopravni već skromno mogu reći da smo bili i centralni motiv celog događaja, ali ne samo naš tim, već cela ekipa iz Srbije.

Kao nekadašnja učesnica Architecture Student Contest Saint-Gobain, Ksenija Pantović smatra da studenti treba da učestvuju na takmičenjima, jer na specifičan način povezuju projektovanje sa realnom praksom i savremenim projektantskim potrebama, koje su definisane različitim zahtevima usmerenim na energetsku efikasnost.

• Kao studentkinja uvek ste išli korak dalje, tragajući za nečim novim, drugačijim i jedinstvenim kada je reč o arhitekturi. Šta je bio Vaš pokretač tokom studiranja?

Multidisciplinarnost i otvorenost arhitekture kao discipline bio je definitivno pokretač još od studentskih dana, a to je i danas, u praksi. Mogućnost kontinuiranog učenja novih stvari, izazovi projektovanja novih tipologija i izlazak iz rutine, kao i timski rad i generisanje ideja kroz dijalog, neke su od karakteristika ove profesije, koje zaista predstavljaju nešto specifično.

• Ove godine se navršava 20 godina od prvog takmičenja, održanog u Beogradu. Da li ovakva takmičenja pomažu studentima i otvaraju vrata ka novim profesionalnim poslovima?

Apsolutno da, jer na specifičan način povezuju projektovanje sa realnom praksom i savremenim projektantskim potrebama, koje su definisane različitim zahtevima usmerenim na energetsku efikasnost.

• Vi ste docent na Departmanu za arhitekturu Arhitektonskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Da li bodrite studente da se odvaže na nove poduhvate, da se prijave na takmičenje kao što je ASC i da li su nove generacije drugačije od recimo Vaše?

Kada god sam u prilici, podržavam učešće studenata na konkursima, jer je izrada konkursa svakako jedan specifičan rad na usavršavanju individualnih projektantskih veština. Takođe, značajan je i zbog timskog rada, gde se dobre ideje generišu i dopunjuju kroz specifične dijaloge, što je jedna od značajnih vrednosti i u nekoj potencijalnoj praksi.

• Jedna ste od osnivačica Studija OBE i radite na različitim projektima. Koji su Vam najinspirativniji, odnosno u čemu najviše uživate da radite?

Svaki projekat je novi izazov i tema, pa se u tom smislu trudimo da uvek imamo neki specifičan pristup, tj. da koncept „uvežemo“ sa specifičnim kontekstom, što uvek da autentičnost svakom projektu. Uživamo svakako i kad smo u prilici da uradimo neki konkurs, tako da se trudimo da i tu vrstu prakse ne zapostavljamo.

Pitali smo i  Vladana Ilića, generalnog direktora Saint-Gobain za Srbiju i Crnu Goru, koliko je značajno ovo takmičenje, kako za mlade tako i za samu Grupu.

„Naša grupa je 2004. pokrenula Multi-Comfort koncept, osnovan sa ciljem da promoviše Saint-Gobain inovativna rešenja koja doprinose najvećoj mogućoj udobnosti življenja, bez negativnog uticaja na životnu sredinu. Vođeni ovim konceptom, članovi srpskog tima su osnovali studentsko takmičenje sa željom da se ojača sinergija između akademskog rada i privrede pri edukaciji mladih o održivom građevinarstvu. Već dve decenije aktivno promovišemo ideju održivog građevinarstva u Srbiji, kroz privredne aktivnosti, ali i kroz aktivnosti kao što je studentsko takmičenje”

• Mnogi učesnici su danas uspešni poslovni ljudi. Da li može da se napravi paralela u razvoju kompanije u Srbiji i njih kao nekada mladih a sada već vrlo uspešnih ljudi?

Divan je osećaj kada shvatite da su nekadašnji učesnici ovog takmičenja danas vrhunske arhitekte. Neki od njih su karijeru usmerili ka akademskom radu u arhitekturi i zajedničkim snagama promovišemo rad Saveta zelene gradnje Srbije, projekte kao što je „Ekoopština“. Biću slobodan da kažem da smo zajedno rasli, sa istim ciljem, a to je da učinimo naše okruženje boljim, udobnijim, zdravijim mestom za život, a u isto vreme da ga sačuvamo za buduće generacije.