Jedno od najvećih „životnih žaljenja“ koje dr Šošana Ungerlajder često čuje od svojih pacijenata jeste to što nisu ranije postavljali više pitanja svojim roditeljima.
„Kada konačno shvatimo da bismo želeli da nešto saznamo, često bude prekasno da pitamo“, kaže Ungerlajder, osnivač neprofitne organizacije End Well, koja se bavi promenom načina na koji razgovaramo i planiramo kraj života. „Nije reč samo o skupljanju priča, iako u tome ima mnogo lepote i snage. Reč je o povezivanju – i o tome da nekog poštujemo dok još može to da oseti i doživi“, prenosi magazin Tajm.
Odakle uopšte početi, posebno ako vaši razgovori najčešće ostaju na površinskom nivou svakodnevice? Ovo su pitanja koje ističu stručnjaci, pitanja koja mogu da imaju najdublje značenje i koja bi trebalo da postavite svojim roditeljima – dok još imate priliku.
„Čime se trenutno baviš ili šta te sada interesuje, a da ja to možda ne znam?“
Ako niste navikli na dublje razgovore s roditeljima, počnite sa nečim laganim. „Bilo kakvo jednostavno, nenametljivo pitanje može da razbije rutinu“, kaže psihološkinja i bioetičarka Dženi Šilds iz Hjustona – poput pitanja o novim hobijima ili interesovanjima. „Ljudi vole da govore o sebi, a ovakva pitanja ih izvlače iz autopilota. Lako je, opušta i priprema teren za ozbiljnije teme.“
„Kada bi tvoj život bio knjiga, kako bi nazvao/la ovo poglavlje?“
Ovo pitanje pomaže ljudima da se otvore, naročito onima koji ne vole da pokazuju ranjivost. Umesto da kažu: „Užasno mi je trenutno“, mogu da smisle duhovit ili iskren naslov koji mnogo toga otkriva. „To je kao da im merite temperaturu“, kaže Šilds. „Možete da naslutite šta ih muči, a oni da se izraze na bezbedan način.“
„Kada se osećaš najsmirenije i najprisutnije?“
Kada budete spremni za dublji razgovor, pitajte kada se osećaju najmirnije. Odgovor može mnogo toga da otkrije. Ako kažu „nikada“, možda ćete se povezati kroz zajednički osećaj haosa. Ili, podelite svoje male trenutke mira, poput: „Ujutru izdvojim pet minuta za kafu na terasi.“ Takvi razgovori podstiču međusobno razumevanje i saosećanje.
„Šta najviše želiš U VEZi sa mojim životom?“
Značajno je čuti najdublje nade koje roditelji imaju za svoju decu – vas, i možda i za unuke. Možda žele vaš uspeh, ali dr Ungerlajder ističe da su važni i međuljudski odnosi, ljubav, briga jednih za druge i način na koji živimo svoje živote.
„Koji su bili tvoji najbolniji trenuci?“
Ovo pitanje treba postaviti u pravom trenutku, jer otvara teške teme. Ali odgovori mogu da otkriju važne prelomne tačke u životu vaših roditelja. Dodatno pitanje poput: „Šta ti je pomoglo da izađeš iz tog perioda?“ može otkriti koliko su zapravo otporni – i možda vas inspiriše kada se sami suočite sa životnim izazovima.
„Oko čega si promenio/la mišljenje u poslednjih nekoliko godina?“
Ovo pitanje podstiče razmišljanje o sopstvenoj sposobnosti da se menjamo i rastemo. Možda ćete se iznenaditi – roditelj je možda promenio stav oko nečega oko čega ste se ranije raspravljali. „To je način da preradimo stare rane i obrasce“, kaže Šilds. „Svi se menjamo. Važno je da uvažimo tu promenu.“
„Šta bi voleo/la da drugi više znaju o tebi?“
Odgovor na ovo pitanje može da otkrije šta vaši roditelji najviše cene kod sebe. Možda mama želi da je neko konačno primeti kako se uvek trudi da svima ugodi dok sprema ručak za celu porodicu. „Kao dete, tada možeš da primetiš i pohvališ to sledeći put“, kaže Šilds. „Svi želimo da budemo viđeni. Ovo otvara razgovor o tome ko smo i šta nam je važno.“
„Kako je izgledala ljubav u tvojoj porodici dok si odrastao/la?“
Pitanje o porodičnoj dinamici iz detinjstva može da baci novo svetlo na vaše vlastito odrastanje. Postavite dodatna pitanja: „Da li su neke emocije bile zabranjene? Šta se dešavalo ako si bio ljut ili ti je trebala uteha? Da li je bilo nepisanih pravila?“ Možda ćete shvatiti zašto je majka morala da ćuti ili zašto otac nije smeo da plače – i kako su ih te stvari oblikovale.
„Čega si se najviše plašio/la kada si postao/la roditelj?“
Roditeljstvo nosi mnoge slojeve: kulturološke, istorijske, porodične. Terapeutkinja Miranda Meloun, koja je izgubila majku kao beba, otkriva koliko su je ti strahovi pratili kada je sama postala majka. Postavljanjem ovog pitanja možete da shvatite da ni vaši roditelji nisu uvek znali šta rade. „I oni su samo ljudi koji su imali decu“, kaže ona.
„Šta bi voleo/la da ljudi kažu o tebi kada te više ne bude?“
Melounina majka je umrla kada je imala 19 godina, pa je o njoj saznala samo iz tuđih priča. Zbog toga je shvatila koliko je važno govoriti o tome kakav trag želimo da ostavimo. Ovo pitanje može da otkrije kako vaši roditelji vide sebe – kao roditelje, prijatelje, partnere. Ungerlajder dodaje da ovakvi razgovori ne treba da budu tabu. Možda deluju tužno, ali mnogo su bolji od kajanja koje dolazi kada je već kasno.
„To je divna prilika za razgovor o nasleđu – ne samo o onome što fizički ostavljamo iza sebe, već i o tome kako su se ljudi osećali u našem prisustvu i kakva su iskustva imali sa nama.“
Tagovi
