Za kratko vreme defanzivac Radovan Pankov prošao je put od onako “usputnog” pojačanja do miljenika navijača Crvene zvezde. Odigrao je maestralno onu utakmicu na krv, nož i crnu rupu u Kopenhagenu, stavivši u džep najopasnijeg napadača domaćih, N’Dojea, a riđokosi Novosađanin kupio je svakoga kada je hladnokrvno šutnuo ne jedan, nego dva savršena penala, i tako doprineo prolazu u plej-of Lige šampiona.
Pankov ima čudesnu, mada bolnu životnu priču – sa 11 godina je ostao bez oca i strica. Poginuli su u saobraćajnoj nesreći. Odgajali su ga majka, ali i deda, po kojem je dobio ime.
Pankov je dao veliki intervju za Mozzart Sport u kojem je pričao i o porodičnoj borbi, ali i o čitavoj svojoj karijeri, koja kao da je išla u cik-cak.
Između ostalog, pričao je i o vremenu koje je proveo u Jekaterinburgu, kada je igrao za Ural.
„Bilo mi je užasno, veoma loše. Razočarao sam se u Rusiju. Ne govorim to zbog toga što ja nisam igrao. Ništa mi se nije svidelo. Rusi su dosta hladni, ne smatram ih braćom. Možda samo zato što smo pravoslavci. Ostalo – potpuno smo drugačiji. Na Kipru isto nisam mnogo igrao, ali bih se uvek vratio. Oni su takvi. Vole nas. Mada, stekao sam i u Rusiji prijatelje, ne mogu da kažem da nisam“, ispričao je, između ostalog, Pankov u intervjuu za Mozzart Sport.
Tagovi
