***
Javio mi je neko, a ubrzo sam i sam video da su po celom gradu grafiti protiv mene. To ti na neki način i imponuje jer zamisli koliko resursa je neko upotrebio, koliko ljudi, koliko energije zbog nečega što si ti rekao javno. Znači da je moja reč tako bitna kad nekoga boli. E pa volim da te zaboli.
Mene su ti grafiti možda zaboleli jer kao, znaš, nije prijatno i moja deca i žena hodaju tim krajem, to je svuda, ali opet nekako ta buntovna crta u meni koja je izgrađena i u Industriji i na ulici i kasnije govori mi da volim što te zabolelo.
To je bukvalno to buntovništvo koje ti govori da nešto što radiš pogađa neke za koje iskreno mislim da čine zlo. E pa ako vas pogađa, drago mi je što vas pogađa. Ti grafiti su bili po celom gradu i šta? Jesam li počeo da mislim drugačije? Jesam li počeo da govorim drugačije? Nisam. Samo još jače pumpam.
***
Osveta? To je bila osveta meni. Zato što kada se desio pad nadstrešnice u Novom Sadu, ja sam se zatekao u Bosni i Hercegovini gde sam imao svoje nastupe, u Tuzli i Sarajevu.
Naravno da sam pomislio treba li da nastupam u tom trenutku, ali sam shvatio da ne treba da se odreknem onoga što inače radim. Da govorim glasno o onome što me pogađa, što me nervira, što me boli. To radim celog svog života i to ću raditi i sada. Tako da, „show must go on“ je samo citat iz moje rečenice koju sam izgovorio pred nekoliko stotina ljudi u Tuzli i Sarajevu, a glasi: „Show must go on za nas koji ostajemo, koji živimo, koji se sećamo svih žrtava, ali i koji ne zaboravljamo i ne opraštamo.“
I koji smo svesni da ta nadstrešnica nije pala slučajno i koji insistiramo na odgovornosti. „Show must go on“ za nas koji ćemo doći jednoga dana do istine i zbog čega će odgovorni snositi sankcije. Na to se odnosi „show must go on“. U njihovoj varijanti je „Kesić se zabavlja dok mi gubimo živote“. Tako da i tada što sam rekao, isto govorim i danas, apsolutno „Show must go on“.
***
Teško je iz tako nečega mučnog se vratiti u neki mod kabaretskog. Ovo što sam rekao, to sam rekao skroz na kraju priredbe i u Sarajevu, i u Tuzli. Odabrao sam, da kažem, na kraju, da se sa tim završi. Tako da su ljudi u oba ta grada sa mojih nastupa izašli zaleđeni. Morao sam to reći jer to sam osećao i prosto zanimljivo je da bukvalno tih nekoliko rečenica koje sam rekao tada kada se to desilo u Novom Sadu mogu da ponovim i dan-danas.
***
Zoran Kesić je krenuo u novu sezonu svog televizijskog šoua „24 minuta“, a ovaj intervju za „Nedeljnik“ ima i svoju video-formu, u okviru podkasta „Rosić i drugovi“ na YouTube kanalu Velikih priča.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 2. OKTOBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
