Mogućnost putovanja bez viza, kraći redovi na granicama, pravo na život i rad u drugoj državi, ali i osećaj lične sigurnosti u nestabilnim vremenima — sve su to razlozi zbog kojih je drugi pasoš postao jedna od najtraženijih „nevidljivih privilegija“ savremenog sveta. Ono što je nekada bilo pitanje identiteta ili porodičnog nasleđa, danas sve više liči na stratešku odluku.
Kada je krajem 2025. godine objavljeno da su Džordž Kluni, njegova supruga Amal i njihova deca dobili francusko državljanstvo, vest je obišla svet ne samo zbog poznatih imena, već i zbog poruke koju nosi: čak i oni sa najmoćnijim pasošima traže dodatne opcije. U vremenu političkih lomova, ratova, klimatskih kriza i sve nepredvidivijih granica, državljanstvo se pretvara u alat, piše CNN u velikom članku.
Fenomen veći od statistike
Tačan broj ljudi sa dvojnim ili višestrukim državljanstvom ne može se pouzdano utvrditi. Većina država ne zahteva da građani prijavljuju druge pasoše, a neke čak ni ne priznaju njihovo postojanje. Ipak, dostupni podaci i tržišni trendovi jasno ukazuju na snažan rast.
U Ujedinjenom Kraljevstvu se broj stanovnika sa više državljanstava udvostručio za deceniju, dok u SAD milioni ljudi već poseduju drugi pasoš ili aktivno razmatraju tu mogućnost. Istraživanja pokazuju i promenu stava javnosti: iako deo populacije podržava ideju „isključive lojalnosti“, većina Amerikanaca ne bi bila spremna da se odrekne državljanstva čak ni ako bi stekla drugo. U Srbiji takođe postoji mogućnost dvojnog državljanstva.
Politički otpor i simbolične zabrane
Zemlje koje u potpunosti zabranjuju dvojno državljanstvo i dalje su manjina, ali broj onih koje ga ograničavaju raste. Neke države zahtevaju odricanje prethodnog državljanstva, druge automatski poništavaju pasoš ako se stekne novi, dok treće toleranciju sprovode selektivno. U SAD se krajem 2025. pojavila inicijativa da se zabrani dvojno državljanstvo, uz argument da građani treba da duguju „isključivu lojalnost“ državi.
Ko danas traži drugi pasoš — i zašto
Znamo šta obično žele ljudi sa balkanskih prostora – stabilnost i bolji život. Ali, za razliku od ranijih decenija, interesovanje više ne dolazi prvenstveno iz politički nestabilnih regiona. Najveći rast beleže razvijene demokratije. Amerikanci traže političku i ličnu sigurnost, Britanci pokušavaju da povrate izgubljenu slobodu kretanja, dok imućni pojedinci širom sveta žele neutralan putni dokument koji neće biti vezan za geopolitičke sukobe.
Drugi pasoš sve ređe znači fizičko preseljenje. On je češće rezervna opcija — mogućnost da se reaguje brzo u kriznim situacijama, da se porodica zaštiti ili da se zadrži poslovna fleksibilnost.
Kako se državljanstvo zaista koristi
Iako zvuči banalno, način korišćenja dva pasoša ima i pravne posledice. Građani sa dvojnim državljanstvom obično ulaze i izlaze iz zemlje koristeći pasoš te države. Tako bi, na primer, američko-francuski državljanin napustio SAD sa američkim, a u EU ušao sa francuskim pasošem.
U kriznim situacijama, to može biti presudno. Tokom rata u Ukrajini, pojedini državljani Rusije i Ukrajine koji su živeli u inostranstvu suočili su se sa rizikom vojnog poziva prilikom obnavljanja pasoša. Oni koji su imali drugo državljanstvo mogli su da izbegnu povratak i nastave život bez prekida.
Putevi do državljanstva — i sve stroža pravila
Tri osnovna puta ostaju: poreklo, naturalizacija i investicije. Međutim, gotovo svi su pod pritiskom. Državljanstvo po poreklu se sužava, naturalizacija postaje duža i skuplja, a investicioni programi se ukidaju ili strogo kontrolišu.
Evropska unija posebno insistira na ukidanju „zlatnih pasoša“, smatrajući ih bezbednosnim i etičkim problemom. Malta, Španija i druge zemlje već su zatvorile ta vrata, dok su karipske države preuzele ulogu glavnih ponuđača investicionog državljanstva.
Poreske, vojne i pravne posledice
Jedan od najčešće zanemarenih aspekata dvojnog državljanstva jesu obaveze. Sjedinjene Američke Države i Eritreja oporezuju svoje građane bez obzira na mesto boravka. Druge zemlje koriste rezidentni poreski sistem, ali i tada ukupno poresko opterećenje može porasti.
Vojna obaveza i nemogućnost odricanja državljanstva dodatno komplikuju situaciju u pojedinim državama. U nekim slučajevima, državljanstvo je praktično trajno, bez obzira na lične okolnosti.
Razlika između zakona i stvarnosti
Važno je naglasiti da pravila na papiru često nisu isto što i praksa. Postoje brojni slučajevi u kojima ljudi poseduju više državljanstava iako to formalno nije dozvoljeno, zbog različitih tumačenja zakona ili slabe kontrole. Takođe, pojedini pravni putevi nisu jasno navedeni u zvaničnim smernicama, ali su potvrđeni sudskom praksom.
Zbog toga stručnjaci savetuju da svako ko ima makar minimalnu vezu sa drugom državom — kroz poreklo, brak ili dug boravak — potraži stručno mišljenje pre nego što se pravila dodatno promene.
Zašto države ipak otvaraju vrata
Motivi država su različiti. Neke žele da ojačaju veze sa dijasporom, druge traže investicije ili demografsko osveženje. Manje i ranjive države eksperimentišu sa inovativnim modelima, poput državljanstva vezanog za klimatske fondove ili strateške investicije.
Takvi programi često izazivaju kontroverze, ali postaju važan izvor prihoda i političkog uticaja.
Pasoš kao strategija, ne luksuz
U svetu u kome se zakoni, granice i politički odnosi menjaju brže nego ikada, državljanstvo prestaje da bude statična kategorija. Ono postaje fleksibilan alat, oblik lične i porodične strategije.
Zajednička poruka stručnjaka je jasna: pravo na državljanstvo nije trajno. Ko danas ispunjava uslove, sutra ih možda neće ispunjavati. Zato se sve češće čuje savet koji je i naslov ovog trenda sažeo u jednoj rečenici – „zgrabi šta možeš“.
Tagovi
