Dosadašnji trener Partizana Željko Obradović obratio se navijačima Partizana u video poruci kanalu „Zona Plus – najstariji košarkaški magazin u regionu“, autora Vladana Tegeltije, sa željom da im objasni zbog čega je odlučio da napusti klub.
Obradović kaže da je odlučio da preuzme odgovornost ostavkom, a da stoji iza saopštenja koje je izneo nakon odlaska. On je rekao da odgovornost za sadašnje stanje snosi predsednik kluba Ostoja Mihailović. Dodaje da mu se ne dopada ono što se dešavalo nakon toga jer je „trebalo neke stvari da ostanu u klubu“, ali i da je imao potrebu da se razjasne stvari.
„Odluka je bila teška za mene“
“Odlučio sam da preuzem odgovornost za sve ono loše što se dogodilo u ovoj sezoni i naravno da sam ostao pri toj odluci. Dobio sam nebrojeno poziva i nebrojeno poruka od svih vas koji imaju Partizan kao i meni u srcu. Razlog što ću danas da se obratim je upravo taj što ste vi tražili od mene da se neke stvari razjasne i da sve ovo što se događalo zadnjih dana bude na neki način uslovno razjašnjeno. Odluka koju sam doneo je bila veoma teška za mene. Sve ono što se dogodilo posle toga je nešto na šta ja nisam mogao da utičem. I mnogo mi je teško u ovom trenutku da se prisetim svih stvari koje smo zajedno prošli u zadnjih četiri i po godine sa našim Partizanom. Mislim da smo ispisali priču koja će teško biti ponovljena”, rekao je Obradović.
„Vi, navijači ste snaga kluba“
“Ali to će isključivo zavisti od vas, navijača Partizana, jer ste vi snaga ovog kluba i vi ste pravili atmosferu koja je prepoznata u celom svetu, ne samo ovde u Beogradu ili u Evropi, nego se pričalo o tim utakmicama kao o nečemu veoma specijalnom. Najzaslužni ste vi za to i vi ste najveća snaga Partizana. Obraćavam se zbog toga što sam dobio mnogo poruka mnogo reči podrške, mnogo želja i evo da iskoristim priliku da kažem ono što sam ponavljao godinama, da smo mi porodice i kad u porodici neke stvari dešavaju, najbolje da tu ostanu. Uvek je to bilo nešto što me vodilo kad smo pričali o našem Partizanu i svim stvarima koje smo svi mi zajedno radili u klubu. Imao sam priliku da vidim zadnjih dana da se svi ljudi ne ponašaju tako. Da se iznose stvari koje su zaista trebale da ostane samo u klubu i moje obraćanje taj dan u sredu kad sam rešio da preuzmem odgovornost za sve što se dešava je upravo bilo tako. Ono saopštenje koje je bilo veoma kratko.”
Obradović je dodao da “sve što sam rekao u tom saopštenju stojim i dalje pri tome”. “Ono što se desilo posle toga je nešto, ponavljam još jednom, što zaista nisam voleo da se dogodi”.
„Sve dolazi do medija“
“Ali moram da razjasnim neke situacije. Utorak uveče posle utakmice, veoma teške za mene, sam razgovarao sa stručnim štabom i rekao da je to moj sledeći korak. I to je bila odluka koju sam bio siguran da je dobra, pre svega za klub i za nastavak onoga što sledi ove sezone za Partizan. Tu odluku sam sledećeg jutra saopštio predstavniku kluba. Razgovor je bio veoma korektan, da je on razumeo moje razloge i da je shvatio da je to verovatno jedino što mogu da uradim u ovom trenutku i dogovori smo se da ja budem taj koji će izaći u javnost, da ne bude klub, da saopštim. I dogovor je bio da se to uradi sledeći dan. Nažalost, informacije kao i uvek kruže i opet se vraćam na to da je veoma teško kontrolisati.
Dolazi do medija, dolazi do ljudi, ljudi zovu jedne druge i otišlo je u vetar to da se ja spremam da podnesem ostavku. Kad sam shvatio da će to tako da bude, ja sam rešio da se istog dana obratim i napravio sam to obraćanje vama, navijačima Partizana. Zvao sam portparola kluba, rekao mu da nazove predsednika i da zajedno donesem odluku da li je to to. Javio mi se i rekao mi je da će mi se javiti predsednik kluba, bili su saglasni s svim onim što je napisano, jedino je predsednik kluba tražio da dodam u tom delu gde prihvatam svu odgovornost na sebe da je to neopoziva ostavka jer će njemu biti lakše i ljudima iz upravnog odbora da izađu pred navijače sa tim i naravno ja sam složio i to je bio kraj za mene nisam imao nikakvu više dilemu da je to odluka iza koje stojim i onda počinje da se događa sve što se događa. Ja sam naredni dan imao plan da se vratim iz Atine, igrači su dobili par dana slobodno.”
„Nisam više imao snage u sebi“
Obradović je onda odlučio da obrazloži svoj odlazak.
„Gest koji sam tad napravio je bio da bih upravo dao upravi kluba priliku da naprave ono što misle da je najbolje za tim. I da, s obzirom da Partizan igra tri naredne utakmice u Euroligi kod kuće, što je sigurno neuporedivo bolja situacija nego da je neko teško gostovanje, to su bili razlogi što sam u tom trenutku odlučio da podnesem ostavku. Nisam više mogao. Nisam više imao snage u sebi. Dao sam sve što sam mogao i nemojte mi zameriti zato što znate koliko sam sebe unosio u ovo što najviše volim. I ova moja odluka je veoma stresna, a verovatno najteže trenutke u životu sam proživio kad sam se vratio u Beograd i kad ste me vi sačekali. Kad sam izašao iz aviona i kad je ova moja devojčica me čekala kao što me čeka svaki put kad izlazim pred punu arenu i emocije koje sam tad u tom trenutku živio, nešto što nikad neću moći da zaboravim. I evo u ovom trenutku mi je veoma teško da pričam o tome“, rekao je Obradović.
„Sat vremena sam gledao u plafon“
„Moj prijatelj me doveo u stan, legao sam u krevet i nekih sat vremena gledao u plafon. Nisam mogao da smirim. Nisam želeo ničim da izazovem da dođe do takve reakcije, ali vi ste neko ko ima pravo na reakciju i vi ste ti koji ste odlučili neke stvari da… uslovno rečeno, uzmete u svoje ruke i da probate nešto da uradite. Posle moje ostavke, par minuta posle toga, predsednik kluba izašao gde je rekao da se slaže, zahvalio mi se, takođe ništa sporno, da je obavestio članove Upravnog odbora i tako dalje. I onda, na moje veliko iznenađenje, počinje sve to da se događa na način na koji se događa i dobio sam poruku od predsednika kluba da su oni imali Upravni odbor i da su svi odlučili da ne prihvate moju ostavku.
Pozvao me sledeći dan da dođem u klub da porazgovaramo o svemu, naravno prihvatio sam, to su ljudi s kojima sam radio, ljudi koji ulažu ogromnu energiju i koji su zajedno sa mnom i sa svima vama doveli do toga da Partizan bude gde je i naravno da sam prihvatio da odem da razgovaram s njima.
„Šta se promenilo u 24 sata? Reakcija navijača“
Sastanak je počeo tako što je bilo nekoliko članova UO, petorica valjda zajedno sa predsednikom, bili su ljudi koji rade u klubu, meni veoma dragi ljudi, i otvorno su razgovarali, odnosno predsednik je počeo sa time da svi članovi Upravnog odbora su saglasni s time da ne žele da podnesem ostavku. Svi prisutni koji su bili tu su takođe to ponovili i još jednom im hvala na svemu tome. U mom obraćanju predsedniku i svima njima sam rekao da ja i dalje ostajem pri odluci, ali da neke stvari meni nisu jasne. Pitao sam predsednika šta se promenilo od trenutka kad je on izašao i kad je se obratio javnosti, zahvalio mi se i prihvatio moju ostavku. Šta se to promenilo u ta 24 sata? Ili možda i manje?
Pa promenila se verovatno ova reakcija navijača.
„Za ovu situaciju je odgovoran Ostoja Mijailović“
I onda meni tu neke stvari nisu bile jasne. Ali bez obzira na to, moja odluka je i dalje definitivna. Ja sam rešio i ne mogu više i ponavljam da je to bila odluka koju sam itekako dobro promislio i iza koje stojim i dan danas. Ovo je prilika da vas zamolim na jedinstvo kao što sam i uvek želeo. Da budete… ono što jeste, najveća snaga ovog kluba i ovog tima, da svaku sledeću utakmicu sa još većim žarom vodite ekipu, pomognete igračima i pomognete svim ljudima koji su u klubu. Ova situacija nije normalna i nije dobra za Partizan, i takođe mislim da za ovu situaciju odgovornost nosi prvi čovek kluba predsednik Ostoja Mijailović, to sam mu rekao. Koje će on korake naravno da napravi, ja to ne znam, on je taj koji odlučuje o tome, ali znam da su me mnogi ljudi iz Upravnog odbora zvali i da su neki ljudi iz skupštine kluba, iz Upravnog odbora napustili klub. To takođe nije dobro.
„Hvala vam na podršci i ljubavi“
To su divni ljudi koji su mnogo dali Partizanu. I apelujem na sve ponovo da razmisle, da budu jedinstveni i da bodre naš klub. I još jednom, da se napravi atmosfera koja će biti dobra, da ne bude nikakvih incidenata, da ne dođemo u situaciju da nas Evroliga kažnjava. A borili smo se svi toliko da se vratimo u Evroligu i vi znate da je moj prvi jedini cilj kad se se vrati u Partizan da Partizan vratim tamo gde pripada u Evroligu. Vratili smo ga i ponosno sam na to. Niko nam to ne može oduzeti. Niko nam ne može oduzeti ove tri i po godine koje su bile moj san. I hvala vam na svemu što ste radili za Partizan, što ste meni davali i podršku i ljubav i snagu da na svaki trenin koji odem znam zbog čega idem, da ste vi neko ko me pokretao i koji će me uvek pokretati. Moram da se vratim i na leto koje smo imali ove godine. neke stvari nisu bile normalne u funkcionisanju kluba.
„Zoran Savić nije imao ugovor, Dejvis nije trebalo da ode..“
Ovo prvi put govorim upravo iz razloga što sam rekao da neke stvari ne želim da se iznosim, ali vi tražite i hoću zbog vas da iznosim. Hoću da vam kažem da situacija u kojoj je klub radio, da je sportski direktor Zoran Savić nije imao ugovor, radio se prelazni rok, da smo se na moje insistiranje nalazili svaki dan i pričali i bio sam nemalo iznenađen kad sam dobio informaciju da je, na primer, odlučeno da Brendon Dejvis ide iz kluba, da Osetkovski treba da potpiše, iako sam ja rekao predsedniku da to nije igrač za nas u tom trenutku, on je rekao pa mi smo već potpisali s njim. Tako da, samo da razumete tu situaciju, Osetkovski nije moj potpis. Ali pričam o momku koji je bio izuzetno vredan, koji je radio i ponašao se kao pravi profesionalac. Ali čisto istine radi, moram da ponovim to još jednom, da to nije bila moja odluka.”
Problemi sa timom i problemi sa upravom
Obradović je govorio i o turneji u Australiji kada je rekao “Zoranu i Ostoji da mora da se reši situacija sa visokim igračima”, da Savić mora da radi pod ugovorom, da “ta situacija mora da se reši zato što je to dobro za klub, za sve nas”, i da mora da se dovede neki visoki igrač pe sezone. “I na kraju smo uspeli, posle mnogo, mnogo vremena, treba vratiti film i mislim da je Bruno došao pred utakmicu koja je to već kolo Evrolige bilo, zaista u ovom trenutku ne mogu da se setim, ali da bi doveli Bruna, morali smo da otpustimo Frenka Nilikinu, jednog playmakera. Odluka koja je takođe bila delikatna, ali smo uradili jer smo mislili da je neophodno da imamo još jednog visokog igrača. Desilo se posle toga šta se desilo. Povredio se Džons, povredio se Milton. Izvredna dva čoveka i dva igrača. I onda smo došli u situaciju da igramo protiv agresivnih timova u Evroligi praktično bez plejmekera. Veoma teška je situacija za mene kao trenera. I morali smo da tražimo neka rešenja.”
Obradović je onda odlučio i da se priseti još nekih problema sa početka Evrolige.
Kad smo u prvom kolu gostovali Dubaju, imajući u vidu da smo odmah posle toga sledeći dan trebali da se vratimo i drugo kolo Evrolige je bilo odmah posle toga sa Milanom, koji inače igra protiv Zvezde u Beogradu i uslovno rečeno su bili mnogo odmorni, tražio sam da se ide čarterom. Rečeno mi je da klub nema novac za čarter, Moramo da se vratimo na priču o tom velikom budžetu. Nije baš logično. Onda sam tražio od kluba da napravi kao što uvek pravi – čarter, da se to izneveliše tako što će ići navijači i da ima 15 mesta gde igrači mogu da legnu kad se budemo vraćali. Nažalost nisam uspeo tome. Pitao sam da li možemo makar za igrače da kupimo biznis klasu. Rečeno mi je da u tom avionu ne postoji biznis klasa. Kad smo ušli, bila je biznis klasa. Onda je mene to povuklo na toj konferenciji za štampu posle utakmice da pričam o tome. Posle utakmice mi je predsednik kluba poslao poruku gde su navijači reagovali na način kako su reagovali protiv njega da im je čistititao na pobedi i sarkastično se zahvalio što sam mu pružio podršku. Ja u tom trenutku zaista nisam znao koji su razlozi za ponašanje navijača protiv predsednika kluba. Već prvu sledeću priliku kad sam imao i pred prvu sledeću utakmicu sam pozvao navijače Partizana na jedinstvo. Kao što sam uvek radio. I uvek sam govorio da u našoj dvorani ne treba niko da se vređa. I dan danas mislim da ne treba niko da se vređa. Posle te poruke koje sam dobio od predsednika, kad sam je video, posle pet minuta sam ga okrenuo, nije mi se nikad javio. I od tog trenutka mi nemamo nikakav odnos. Nikakav odnos do trenutka na koji se vraćam ponovo kad imamo probleme sa povređenim igračima i zakazan je sastanak u klubu. I to je naravno ono što sam ja uvek radio, ja sam trener Partizana i naravno idem na sastanak, pričam o svemu i dogovaram se. To je jedina komunikacija koju imam.”
“Nikad neću napadati igrača”
Drugi sastanak je takođe bio na isti način gde smo pričali o timu i treći sastanak je bio posle utakmice s Fenerbahčeom gde je predsednik nas pozvao, sve članove stručnog štaba da pita zbog čega tim izgleda kako izgleda, gde sam mu ja objasnio razloge i gde sam rekao da bi bilo veoma dobro da on pozove igrače jednog po jednog i da takođe čuje njihovo mišljenje, čuje i moje mišljenje. I ja naravno nikada neću napadati igrača. I nikada neću reći jednu reč protiv igrača. Sve što sam imao da kažem mojim igračima, govorio sam im lice. Kao što sam uvek govorio svima. Direktno, otvoreno, ono što se radilo i kako sam radio sa mojim igračima, to je nešto između nas i njih i želim da iskoristim priliku svima onima koji su me zvali, i pričam za igrače, ne samo iz ove generacije, nego i svih generacija, prethodnih, koje sam ja vodio u Partizanu, da mi se zahvale na saradnji i da mi, uslovno rečeno, pruže podršku u ovim zaista teškim trenucima za mene.
“Sve smo radili za Partizan”
„Sve ovo sam imao potrebu da vam kažem. Klub mora da funkcioniše na način da svi segmenti, svi ljudi u klubu funkcionišu kao jedan. Nažalost, to nismo imali ove sezone. Imao sam ja sa predsednikom kluba i ranije neke stvari u kojima smo se nismo slagali, kao što on u jednom trenutku rekao u njegovom intervju, ali smo sve radili za Partizan.“
Molio sam ga, pre par godina, kad su strašni napadi bili i na njega, i na mene, i na Portizan, da mora klub da reaguje i da mora klub da ima nekoga ko će da se bavi time, da jednostavno, laži koje su izgovorene podmetanja, tračevi, da se stane na put tome, zato što je to važno za nas. Nisam dobio podršku, i to nikad nije urađeno, i mislim da je to velika greška.
“Prelazio sam preko mnogih stvari”
“Prelazio sam preko mnogih stvari. Vi svi znate da sam ja neko ko je isključivo posvećen onome što je moj posao, to je onaj teren. Na žalost, ovde u Partizanu sam imao neko breme koje je ogromno bilo, da moj rad nije samo bio na terenu.
Morao da se bavim i mnogim drugim stvarima, i verujte mi da sam imao takvu situaciju i u nekim drugim klubovima u kojima sam radio, mnogo ranije bih sve to napustio. Ali nisam, ne mogu da napustim zbog Partizana. Nisam mogao, zato što je to moja najveća ljubav, i zato što je to ono što sam želeo da živim.
I hvala vam na tome što sam živeo ove 4,5 godine, jer to bilo nešto predivno. S druge strane, kad imate pritisak koji sam ja, naravno, počeo da imam prvog dana kad sam seo na klupu Partizana, tad, pre 35 godina, isti je kao što je i danas. I ja s tim nemam nikakav problem.
Ali su mi te sve stvari koje su bile van onoga na što ja mogu da utičem oduzimale energiju, i oduzimale su mi ono što mi je bilo potrebno za rad sa igračima. Naravno, znate u kojoj sredini živimo, znate sve ovo o čemu pričam, i razlog zbog čega vam se obraćam je upravo taj, da probam da prestanu priče, i ovaj način obraćanja bio je upravo u tom smislu. Još nekoliko stvari želim da kažem.
“Ovaj klub će da živi i bez Željka Obradovića”
Ovaj će klub da živi i bez Željka Obradovića, živeće bez svih onih velikih imena koje su prošle kroz istoriju ovog kluba, da ne nabrajam. Vi znate, a mi smo ponosni na istoriju Partizana, koliko je fantastičnih igrača i trenera dao, ali pre svega ljudi. Ja sam sinoć imao sreću da se ponovo nađem sa generacijom iz 1992. godine s kojom sam postao prvak Evrope. I nemalo puta sam im se zahvalio na tome da su me oni napravili. I proveli smo predivno veče.
Osam ljudi je bilo prisutno, nažalost Željko Rebrača nije moguo da dođe. Još jedan član koji je bio sa nama, pokojni Dragiša Šarić, nega se uvek setimo, i bio nam je Sinđa Domaćin, kao i uvek svake godine. I taj dečko je i pokrenuo to da se već godinam unazad nalazimo i da se tako lepo družimo.
Ta generacija je neko koje ostavio najveću trag u Partizanu. Upravo iz tog rezultata najvećeg. Ali ne bi smeo vas da zaboravim i ostale generacije.
Ostale velike ljude i velike igrače koji su istorija ovog tima. I siguran sam da će neki drugi igrači, neki drugi ljudi ispisivati ponovo najlepšu istoriju Partizana kao što smo mi ispisivali zadnje 4,5 godine, odnosno 3,5 godine u Evroligi. Još jednom ponavljam, vi ste snaga Partizana i nemojte nikad da odustanete od Partizana.
“Nadam se da ovo nije poslednji put u Partizanu”
I bodrite Partizan na način kako ste to uvek radili. Ja ću sa svoje strane da vam obećam da ću uvek biti tu za vas. Nadam se i voleo bih da ovo nije poslednji put da sam u Partizanu.
Kako, u koje vreme, kada, to će vreme pokazati. To ne mogu ja ni sada vam kažem, niti želim da vam kažem. U nekim drugim okolostima, u nekim drugim vremenima, uvek je to neka fraza koja se koristi “u nekim boljim vremenima”.
Svi se nadamo i svi volimo da kažemo, bolje vremena, da će doći, nadamo se. Želim još jednom da iskoristim priliku da se zahvalim svim ljudima sa kojima sam sarađivao, svim igračima, svim ljudima iz kluba, svi članovima upravnog odbora koji su, ovo još jednom ponavljam, podneli ostavke i molim ih da to ne rade. Molim ih da razmisle, oni su utkali sebe u Partizan i oni su bili deo ove priče koja je zaista fantastična.
“Čovek ima čast i obraz”
Na kraju, čovek ima ono jedino što mu je važno, to je čast i obraz. Ja sam uvek bio direktan, uvek sam da se obraćao i nadam se da će ovo moje obraćanje imati pozitivan odjek na vas koji ste najvažni i da ćete sve uraditi da bude onakav kakav je bio a onakim kakim ste ga vi napravili. Hvala vam još jednom svima.”
Tagovi
