Namestilo se tako da u subotu nisam bio kod kuće.
A subota je, zna se to, sveti dan za ljubitelje fudbala: od engleskog matinea do Španaca kasno uveče; nekada davno sa štosom tiketa koji će završiti izgužvani i precrtani i jednim jedinim kanalom, danas češće sa telefonom i daljincem u rukama.
Namestilo se, elem, da u subotu nisam bio kod kuće, a u subotu je igrao klub koji volim – ima ih još mnogo koje simpatišem i cenim, i ko god malo zna o fudbalu i loži se na njega ne može a da nema mišljenje i stav o svakom premijerligašu ili većini članova Serije A – i uhvatio sam sebe kako zbog toga ne osećam preterani pritisak.
Ni gde će se gledati, ni koji je rezultat, ni ko je u prvoj postavi, ni ko li se povredio na zagrevanju, ni šta ćemo sa desnim bekom, ni ko će da sudi i zašto opet on, ni koliko nam tačno bodova fali do Lige šampiona ni šta misle te gazde, hoće li nam dati pare za Džuda ili da ih kamenujemo.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM NEDELJNIKU KOJI JE NA KIOSCIMA OD ČETVRTKA 6. APRILA. DIGITALNO IZDANJE NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
