Neposredno nakon parlamentarnih izbora u Francuskoj, Željko Pantelić je za Velike priče pisao o tome kako će biti „nemoguće formirati koherentnu parlamentarnu većinu koja bi vladi garantovala stabilnost“.
Glavni razlog zbog kog je do te nemogućnosti formiranja stabilne parlamentarne većine došlo, a čija je današnje glasanje o nepoverenju vladi direktna posledica, jeste, objašnjava Pantelić, „balkanizacija francuskog političkog spektra“.
„Za razliku od Nemačke i Italije koje imaju dugu tradiciju koalicionih vlada – u Rimu smo često imali i tehničke vlade – u Francuskoj je većinski dvokružni sistem garantovao 66 godina jasnu većinu u parlamentu“, objašnjava Pantelić.
„Međutim, na minulim parlamentarnim izborima došlo je do uspona ekstremnih, do skoro prilično marginalnih partija. Radikalna levica i ekstremna desnica su osvojile zajedno preko 200 poslaničkih mesta, odnosno više od 35 odsto.“
To je dovelo do toga da u parlamentu svoje predstavnike ima gotovo dvadeset različitih partija, svrstanih u sedam političkih familija (radikalna levica, socijalisti, zeleni, liberali, centar, narodnjaci, i ekstremna desnica).
„Politička pozornica Pete republike toliko je rascepkana da samo Nacionalno okupljanje Le Penove ima više od sto parlamentaraca u poslaničkom klubu, što je vladu dodatno učinilo neodrživom“, piše Pantelić.
Zbog toga je na kraju formirana manjinska koaliciona vlada. Iako je široki levičarski blok Novi narodni front (osnovan, zapravo, samo da bi Le Penovu i njeno ultra-desničarsko Nacionalno okupljanje sprečio da dođe na vlast) osvojio najviše poslaničkih mesta, on je i dalje bio veoma doleko od parlamentarne većine.
Nakon toga je Emanuel Makron ključeve vlade poverio Mišelu Barnijeu, vlade koja se pretežno oslanjala na podršku Markonovih saveznika, kao i konzervativnih republikanaca (LR) i centrističkih grupa.
Međutim, glasanje o poverenju vladi kao da je sve vreme visilo u vazduhu. Dok klatno juče najzad nije puklo.
Barnije je pokušao da progura zakon o finansiranju socijalnog osiguranja, sa ciljem da, obuzda rastući deficit Francuske. Predlog zakona o budžetu imao je za cilj da obezbedi 60 milijardi evra (49 milijardi funti) povećanja poreza i smanjenja potrošnje.
Levičarska opoziciona partija Nepokorna Francuska (LFI) i krajnje desničarski Nacionalno okupljanje (RN) Marin Le Pen izjavili su da će izglasati nepoverenje.
Skupštinska rasprava održaće se danas u 16 časova, nakon čega će se pristupiti glasanju.
Tagovi
