Još ne znam šta je Veljko napisao o Željku, a imamo još jednog istaknutog grobara u redakciji (sa sezonskom kartom za sebe i sina), ali sam ovaj naslov dao na kolegijumu, valjda još u sredu, a ne volim naslove unapred, niti ne daj bože zadate teme, pošto najbolji tekstovi uvek odu u neku drugu stranu, kao trileri… Ali pošto je već moja ideja, da je ja ovde i razložim.
Prvo ja mislim da je Željko veći od kluba, pa da je i jasno kome je najveći interes da on ne bude u klubu. Iz prostog razloga: dok je on na parketu, niko ne može da uđe na tribine i skine neki transparent, ili nalupa šamare mirnim navijačima, kao na utakmici reprezentacije. S Trinkijerijem, s Gregom Popovićem, može, i to tako da se na konferenciji priča o utakmici.
To je trenutni problem. Onaj koji ostaje jeste kakva je zemlja u kojoj i penzioneri počnu da je napuštaju. Željko se vratio da ovde dočeka penziju, Novak je u špicu karijere u Beogradu igrao male turnire, da bi se sad selio u Atinu, Vlade Divac nije tu… Da ne nabrajam. Voja Antonić se odselio, na primer.
Ove nedelje gledao sam „Semper idem“ u Somboru (maestralna predstava, i jednako maestralni Marko Marković, sa pogrešnom Vikipedija stranicom). Ali o tome će Rosić za novogodišnji broj. I knjiga ima mnogo poglavlja, kao i predstava koja traje šest sati.
No, kad u tom najlepšem vojvođanskom gradiću, tako nešto kažete čoveku iz obezbeđenja, koji vam pokazuje najveću sliku na Balkanu, kao najbolji kustos, on odgovara: „Ne, Sombor je – zvanično! – najlepši grad u Srbiji.“
Izvinjavam se. Ali meni je to toliko lepo, kao u Sloveniji ili onome što bi trebalo da bude Srbija – najlepše mesto za detinjstvo i penziju… A između, ko kakve domete ima… Tako se nekad vratio i Kusturica, Dragojević… Da opet ne nabrajam. Milan Konjović iz Pariza u Sombor. Trebalo bi sutra i Jokić.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 4. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
