U okviru svake porodice postoje nepisana pravila i određena ravnoteža. Neka deca važe za odgovornu, druga za zabavljače, a jedno se često prećutno doživljava kao „omiljeno“. Ta suptilna pristrasnost, čak i kada je potpuno nenamerna, može da oblikuje odnose među braćom i sestrama i da utiče na njihovo samopouzdanje, podstičući dugotrajnu ogorčenost i rivalstvo koje seže duboko u odraslo doba.
Svest o ovom fenomenu i otvorena komunikacija ključni su kako bi se takvi obrasci prekinuli i kako bi se izgradile čvršće porodične veze.
Sukobi s braćom i sestrama
Istraživanja potvrđuju da osećaj nejednake roditeljske pažnje ima stvarne posledice. Studija objavljena u časopisu The Journal of Family Psychology, a prenosi Njujork tajms pokazala je da odrasla deca koja su imala utisak da su manje favorizovana, danas imaju slabiju emocionalnu podršku i više sukoba sa braćom i sestrama. Naučnici su zaključili da čak i sama percepcija pristrasnosti, bez stvarnih razlika u roditeljskom ponašanju, može da izazove trajnu napetost.
Biti omiljeno dete ne znači uvek otvoreno povlašćivanje. Često je reč o suptilnim znakovima — toplijem tonu u razgovoru, većem strpljenju ili blažim pravilima. Roditelji toga često nisu svesni, ali deca te razlike vrlo brzo primećuju. Kada se javi osećaj nejednake pažnje, to utiče ne samo na odnos sa roditeljima, već i na odnose među braćom i sestrama.
Pritisak favorizovanog deteta
Dete koje oseća da je favorizovano može da razvije krivicu i pritisak da mora da opravda svoju ulogu, dok ono koje se oseća zapostavljeno često razvija nesigurnost i gorčinu. Vremenom nastaje emocionalni jaz koji, ukoliko se ne prepozna na vreme, prerasta u rivalstvo koje može da traje decenijama.
Psiholozi upozoravaju da je roditeljsko favorizovanje jedan od najjačih pokazatelja budućih sukoba među braćom i sestrama. Kada jedno dete ima utisak da dobija manje pažnje, narušava se osećaj pravednosti u porodici, što može da podstakne ljubomoru, bes i udaljavanje.
Ipak, ni takozvana „zlatna deca“ nisu pošteđena posledica. Ona često nose veliki teret očekivanja — da moraju da budu najbolja, uspešna i bez greške — što može da dovede do anksioznosti, iscrpljenosti i straha od razočaranja. Ono što u početku deluje kao blaga neravnoteža u roditeljskoj naklonosti lako može da se pretvori u doživotnu emocionalnu podelu u kojoj niko ne izlazi kao pobednik.
Pasivno rivalstvo
Favorizovanje nije uvek očigledno. Često se vidi u sitnicama: jedno dete češće dobija pohvale, dok se drugom lakše opraštaju greške. Nekad jedno ima više slobode i prilika, dok drugo mora da uloži znatno više truda kako bi dobilo isto priznanje.
Takva dinamika često stvara pasivno rivalstvo — sarkazam, poređenja, emocionalnu distancu ili suptilno nadmetanje umesto otvorenih sukoba. Ako vam ovo zvuči poznato, važno je da znate da to ne znači da roditelji ne vole decu podjednako; percepcija često ima jači efekat od same namere.
Posledice ovakvih odnosa ne nestaju sa detinjstvom. Oni koji su odrastali sa osećajem da su manje favorizovani često imaju niže samopouzdanje, više simptoma depresije i lošije odnose sa braćom i sestrama, piše Index. S druge strane, favorizovana deca često razvijaju perfekcionizam i stalni strah od neuspeha.
Ponavljanje obrazaca u odraslom dobu
Ta rana iskustva mogu da utiču na to kako gradimo prijateljstva, partnerske odnose i kako vaspitavamo sopstvenu decu, često nesvesno ponavljajući iste obrasce. Osećaj lične vrednosti i emocionalna sigurnost duboko su povezani sa načinom na koji smo kao deca doživljavali roditeljsku pažnju.
Savršena ravnoteža u porodici možda ne postoji, ali svest o problemu može mnogo da promeni. Stručnjaci savetuju roditeljima da budu otvoreni i da objasne zašto je jednom detetu u određenom trenutku potrebno više pažnje, na primer zbog bolesti ili važnih ispita. Takva iskrenost pomaže da se izbegnu pogrešni zaključci o favorizovanju.
Važno je i da svako dete dobije individualnu pažnju, kao i da se prepoznaju njegove posebne osobine i talenti. Kada se deca osećaju jednako vredno, rivalstvo slabi, a međusobno razumevanje i empatija jačaju. Kod odrasle braće i sestara, razgovor o starim zamerkama često je ključan, jer otvorena komunikacija može da pretvori hladne odnose u one zasnovane na razumevanju i podršci.
Tagovi
