Zašto lažemo u CV i da li baš svi lažemo?

Nedavno se skoro neopaženo provukla vest da je rumunski ministar odbrane Jonut Mosteanu podneo ostavku zbog lažiranja svog CV. Zapravo, on je, kako je naveo, napravio “grešku” u univerzitetskim diplomama koje je naveo u svojoj službenoj biografiji – a, ta greška je što je eto slučajno, naveo da je diplomirao na fakultetu koji nije ni pohađao. Kako je već uhvaćen, nije se više “vadio” na to da mora da ostane na poziciji jer je u pitanju krizni trenutak kada “Rusija napada Rumuniji i Evropu”, već je kako je važno da rasprava o njemu ne treba da skreće pažnju sa odbrane zemlje.

Sve suprotno od onoga na šta ste možda navikli. “Grešaka” je kod na pretek. To nije ekskluzivitet balkanskih prostora, niti je rezervisano samo za političare, naprotiv – u HR sektoru ili “ljudskim resursima”, jednostavnije rečeno, viđa se svakodnevno u svim oblastima gde postoji konkurencija i gde borba za posao zahteva navođenje kompetencija. Ali, o političarima uvek na kraju saznamo.

Kod nas je poslednji slučaj s diplomama koji se pojavio u medijima bila Milica Đurđević Stamenkovski, koja je navela da je završila FPN, a zapravo je reč, kako je pisao CINS, o ruskom Institutu za dijasporu i integracije. Velika afera bile su i diplome nekadašnjeg predsednika Tomislava Nikolića, nekadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, ali i doktorati Siniše Malog i Jorgovanke Tabaković. Bilo ih je još u nizu.

„Svi lažu“

Sad, kad govorimo o “ulepšavanju” ili „doterivanju“, mnogi ljudi kada govore o sebi, nekako vole da to ulepšavaju, malo podignu samopouzdanje ili se pohvale. Svi znamo takve. Nekako je i ljudski očekivati da kandidat ima želju da se što bolje predstavi budućem poslodavcu, što bi rekao dr Haus, „svi lažu“. Ali, da li baš i koliko ljudi u svakodnevnom traženju posla lažu u CV-ju, koliko je to rasprostranjeno ili je reč o slučajevima koji su interesantni javnosti?

Milica Prijović, psihološkinja, za Nedeljnik kaže da: “Kao psiholog sa iskustvom od preko 15 godina rada u ljudskim resursima mogu da potvrdim: ulepšavanje biografije je uobičajeno, ali se u praksi susrećemo i sa ozbiljnim lažiranjem ključnih podataka.”

“Podaci istraživanja najvećih portala za zapošljavanje navode da više od polovine biografija sadrži u sebi elemente „ulepšavanja“, dok svaki četvrti ili peti CV ima neku ozbiljniju laž u tekstu (HireRight Global Benchmark Report 2017-2025)”, navodi Milica Prijović.
“Iako se u HR praksi manje agresivno pristupa upravljanju utiskom-samopredstavljanju (npr. prevođenje naziva pozicija ili usklađivanje naziva pozicije prema našem tržištu, sažet i jasnije formulisan opis odgovornosti sa akcentom na ono što se u oglasu traži, izostavljanje irelevantnih poslova, isticanje relevantnih veština i kada su korišćene u manjoj meri…), svaka neistina koja menja suštinu kvalifikacije je laž. Otkrivanje ovakvih laži poput neistinite informacije o obrazovanju, izmišljanja pozicija ili radnog iskustva uvek vodi diskvalifikaciji kandidata zbog gubitka poverenja.“

Ali, lagati? Zašto neko ima potrebu da slaže, posebno kada bi, recimo konkurisao za važan posao u firmi ili korporaciji i mogao bi da bude razotkriven i to bi ga koštalo posla?

“Kandidati pribegavaju upravljanju utiskom (impression management) i/-ili laganju jer je ulog visok – dobijanje željenog posla. Glavni motivatori su strah od odbijanja, uverenje da se moraju izdvojiti na kompetitivnom tržištu i percepcija da HR neće detaljno proveriti sve navode. Psihološki faktor „svi to rade“ dodatno smanjuje subjektivni osećaj moralnog rizika”, ističe Milica Prijović.

O čemu se laže?

Naša sagovornica ističe da postoje neki od najčešćih oblika iskrivljivanja istine. “Iako se laganje o obrazovanju ili izmišljanje pozicija smatra direktnom prevarom, najčešći oblici iskrivljavanja odnose se na:

* Preuveličavanje veština: Najčešće nivo poznavanja stranih jezika i digitalnih alata.

* Modifikacija iskustva: Korišćenje prestižnijih titula, produžavanje radnog iskustva ili izostavljanje pauza u karijeri.

* Projekti i zasluge: Navođenje uloge koja je bila odgovornija od stvarne ili pripisivanje zasluga celog tima kao ličnog doprinosa.

* Kursevi i sertifikati: Kratki neformalni treninzi se često prikazuju kao opsežni programi, a povremeno se navode i sertifikati koje HR ne može jednostavno da verifikuje.”

Sklonost ka obmani

Na pitanje koji tipovi ličnosti lažu i koji su to profili ličnosti koji su skloni obmani, naša stručna sagovornica navodi:

“Psihološke studije ukazuju da je sklonost ka obmani usko povezana sa specifičnim profilom ličnosti:

* Niska Savesnost: Osobe koje su neodgovorne, neorganizovane i sklone kršenju rokova, pokazuju najveću spremnost za falsifikovanje.

* Niska Prijatnost i visok Narcizam: Kandidati koji su cinični i fokusirani isključivo na sebe, skloniji su laganju. Narcizam se ovde manifestuje kroz preuveličavanje postignuća radi potvrđivanja sopstvene superiornosti.

* Eksterni Lokus Kontrole: Osobe koje veruju da su uspeh i neuspeh rezultat spoljašnjih sila (sreće ili sudbine) lakše racionalizuju laganje u CV-u, smatrajući da je prevara opravdana u nepravednom sistemu.”

Ipak, treba znati da ne postoje “bezazlene laži”, čak i kad konkurišete za “običan” posao, jer je u digitalnom svetu, pa i ako se traži da pokažete određenu kompetenciju, moguće saznati mnogo toga, pa čak i ako lažete za “sitnije stvari” od toga koji ste fakultet završili. Zato,naša sagovornica ističe da ne postoje pomenute „bezazlene laži“:

„Najbolji CV je onaj koji kandidat može dosledno da objasni i demonstrira. Zato HR profesionalci koriste strukturisane intervjue, provere znanja putem testova i zadataka prilagođenih poziciji i provere referenci kao ključne alate za detekciju obmane (Izvori: Dudley et al. (2007); Harms et al. (2014); Miller et al. (2006); Trevino & Youngblood (1990)).”