Režim Vladimira Putina nije napao Ukrajinu zato što je video opasnost od njenog ulaska u NATO, koji, kao što je navedeno, nije bio realan.
Pravi razlog bila je „evropeizacija“ Ukrajine koja je započela tokom Porošenkovog mandata u Bankovoj, a nastavila se još brže tokom predsednikovanja Zelenskog.
Od 2014. godine i smene Janukovičevog režima Ukrajina se velikom brzinom menjala. I pored endemske korupcije i zarobljene države, promene su bile vidljive – tranzicija od sovjetskog društva, sa svim negativnim kolateralnim faktorima, ka evropskoj državi.
Sloboda i demokratija, sve jače veze sa evropskim državama, ukidanje viza za putovanja u članice EU, masovna pojava novih startap-preduzeća, građevinski bum, širenje engleskog jezika među mladima, odlazak svršenih srednjoškolaca na univerzitete u evropske prestonice umesto u Moskvu ili Sankt Peterburg.
Predizborna kampanja Zelenskog bila je još jedno zvono za uzbunu u Kremlju.
Novi stil vođenja politike, sa upotrebom isključivo društvenih mreža, bez podrške tradicionalnih medija, bez organizovanja mitinga i bez podrške obaveštajnih ili devijantnih delova službi, demonstrirao je da je moguće i na Istoku pobediti na izborima, a ne samo na Zapadu.
Kremlj će na naučenim lekcijama iz predsedničke kampanje Zelenskog pilotirati učešće na izborima za rumunskog predsednika Kalina Đeorđeskua, ali i u drugim državama bivšeg komunističkog bloka. Ukrajina, kao uspešna evropska priča, bila je mnogo veća opasnost po režim u Kremlju nego što je NATO bio bezbednosna pretnja.
Evropeizacija Ukrajinaca viđena je kao širenje virusa koji bi mogao da „zarazi“ Ruse, pogotovo one u evropskom delu zemlje i velikim gradovima.
Poljaci, Estonci, Letonci i Litvanci u Rusiji su uvek bili percipirani kao neprijatelji ili, u najmanju ruku, strano telo u ruskoj ili komunističkoj imperiji, ali Ukrajinci nisu – oni su u očima Rusa bili mlađa braća i kao takvi mnogo rizičniji faktor za stabilnost autokratskog režima u Moskvi.
U Kremlju su rešenje za ukrajinski problem videli dvojako: potpuno odvajanje ili asimilacija i „prevaspitavanje“ mlađe braće i povratak u Ruski svet.
Svedoci smo izbora koji je Putin napravio, a u prethodne četiri godine se iskristalisalo da je tzv. borba protiv nacifašizma i oslobađanje Ukrajine od nacifašizma u suštini borba protiv evropeizacije Ukrajine i oslobađanje od evropskog ustrojstva društva i države, odnosno „lečenje“ Ukrajinaca od virusa demokratije, pravne države, ljudskih prava i sloboda, zaštite manjina, stvarne borbe protiv korupcije i kleptokratskog uređenja države.
Ništa novo pod suncem, rekli bi stari Rimljani: svaka imperija želi da njene provincije liče na nju. Baš kao što nije bila novina ni to da je Zelenski naivno verovao da može da promeni Ukrajinu kao da je reč o scenariju njegovog „Sluge naroda“.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD ČETVRTKA, 18. DECEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
