Zašto je smanjena projekcija rasta BDP: Od geopolitike preko „blokada“ do roda malina

Odluka Narodne banke Srbije (NBS) da snizi projekciju rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) na 2,75 odsto za ovu godinu direktna je posledica lošijih ekonomskih rezultata u drugom kvartalu i nepovoljne poljoprivredne sezone.

Avgustovski Izveštaj o inflaciji pruža i dublji uvid u ono što bi moglo uslediti, kroz detaljno razrađene alternativne scenarije koji zavise od dva ključna faktora: globalne geopolitičke situacije i ishoda poljoprivredne sezone.

Kad žetva podbaci a gradnja uspori

Slabiji rezultati koji su doveli do revizije projekcije najvidljiviji su u nekoliko sektora.

Prema podacima iz izveštaja NBS, obim aktivnosti u građevinarstvu je u drugom tromesečju smanjen za 5,8 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Ovaj pad prate i drugi negativni pokazatelji: broj izdatih građevinskih dozvola u aprilu i maju bio je niži za 12,3 odsto, a uvoz opreme manji za 3,6 odsto.

Poljoprivreda je drugi ključni faktor.

„Ovogodišnja poljoprivredna sezona biće lošija od prosečne,“ navodi se u izveštaju, a podaci to i potvrđuju. Očekuje se pad proizvodnje višanja za čak 42,3 odsto i malina za 12,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

investicije do juna  40% manje nego prošle godine

Treći ključni element koji je uticao na smanjenje projekcije, prema izveštaju o inflaciji, jeste pad priliva stranih direktnih investicija (SDI).

U prvoj polovini godine, priliv SDI iznosio je 1,5 milijardi evra, što je za oko 40% manje nego u istom periodu prethodne godine.

Guvernerka Tabaković je u svom obraćanju navela tri razloga za ovakav rezultat.

Prema njenim rečima, taj pad je „delom posledica iznadprosečnih jednokratnih priliva u prošloj godini, zatim smanjenog investicionog poverenja globalno posmatrano, ali i odlaganja određenih investicija zbog protesta i blokada u zemlji.“

Ovaj pad direktno utiče na projekciju rasta, jer NBS u izveštaju navodi da niži priliv SDI ukazuje na to da će privatne investicije ove godine zabeležiti slabija ostvarenja od prethodno očekivanog.

Cene koje odbijaju da padnu

Paralelno sa usporavanjem privrednog rasta, inflacija je ponovo ubrzala. Nakon što je u maju usporila na 3,8 odsto, međugodišnja inflacija je u junu skočila na 4,6 odsto, a zatim u julu na 4,9 odsto.

Kao glavne razloge, guvernerka navodi rast cena neprerađene hrane i skok svetskih cena nafte.

Zbog toga, NBS za 2025. godinu projektuje da će se inflacija kretati „oko gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja (3 ± 1,5%)“, što znači da će ostati na relativno visokom nivou, blizu 4,5 odsto.

Šta ako sve krene naopako

Pesimistični scenario NBS-a za 2025. godinu govori o svetu u kojem se geopolitičke tenzije zaoštravaju, a američke sankcije kompaniji NIS stupaju na snagu.

To bi, uz lošu poljoprivrednu sezonu, imalo opipljive posledice.

Rast BDP-a bi u tom slučaju bio niži za ukupno 0,3 procentna poena, što znači da bi privredni rast iznosio svega oko 2,45 odsto.

Istovremeno, prosečna inflacija u 2025. godini bila bi viša za 0,1 procentni poen u odnosu na već povišenu osnovnu projekciju.

Sa druge strane, optimistični scenario polazi od pretpostavke smirivanja globalnih tenzija i povoljnih vremenskih uslova.

To bi se odrazilo na niže cene energenata i dobru žetvu.

U takvim okolnostima, privredni rast bi bio podstaknut, pa bi BDP u 2025. godini bio viši za 0,2 procentna poena od osnovne projekcije, dostižući nivo od skoro 3 odsto. Inflatorni pritisci bi popustili, te bi prosečna inflacija bila niža za 0,1 procentni poen.