Dobro jutro!
„Danas je nedelja i ja idem na utakmicu“, rekao je veliki Duško Radović. Mi ćemo, ovog 6. marta, dozvoliti sebi malo „umetničke slobode“ i u susret najvažnijim događajima dana parafrazirati našeg pesnika i reći „danas je četvrtak i idemo po novi Nedeljnik“.
Ali da ne ispadne da smo sebi dali previše za pravo, pružićemo vam nekoliko valjanih razloga za to: prvi je taj što u novom Nedeljniku, pored standardno dobrih priča na koje ste navikli, glavna tema jeste da li će mart – eh, taj nesrećni mart – biti mesec u kojem ćemo videti neki oblik razrešenja višemesečne društveno-političke krize u zemlji.
Drugi razlog zbog kojeg bi danas trebalo kupiti novi Nedeljnik jeste i taj što će se sutra održati još jedan generalni štrajk na poziv studenata, o koji se mnogi ne žele ogrešiti.
A pre nego što trknete do kioska, pročitajte šta nas sve od važnih dešavanja očekuje danas u Srbiji i svetu.
ponovo radi gradska skupština
U Skupštini grada, danas u 10 časova počinje sednica gradskog parlamenta na čijem dnevnom redu će, između ostalog, biti predlozi planova detaljne regulacije, predlozi odluka o izradi planova detaljne regulacije od značaja za razvoj grada i rebalansi budžeta javnih komunalnih preduzeća.
ponovo (ne)radi i skupština srbije
Nastavlja se redovno prolećno zasedanje Narodne Skupštine, nakon prvog veoma burnog, i drugog relativno mirnog dana rada parlamenta.
Poslanici će nastaviti raspravu o amandmanima o predloženim zakonima, a na dnevnom redu su 62 tačke.
U prostorijama Nove Demokratske stranke Srbije održaće se konferencija za novinare na kojoj će govoriti lider te stranke Miloš Jovanović.
Sva dešavanja iz Skupštine pratiće danas ekipa Nedeljnik.rs.
prosvetari danas dobijaju (umanjenu) platu
Prosvetni radnici bi danas trebalo da dobiju plate za februar, za koje su predstavnici vlasti najavljivali da će biti umanjene onima koji su tokom tog meseca štrajkovali.
U Čačku će se danas održati i protest prosvetara pod parolom „Korakom do slobode“.
pola decenije od prvog slučaja covid-19 u srbiji
U Srbiji je na današnji dan, pre tačno pet godina, zabeležen prvi slučaj zaraze korona virusom u Srbiji.
Tog 6. marta 2020. godine, ekipa sa TV ekrana koja nas je narednih godina vodila kroz krizu, saopštila je da je COVID-19 stigao i u Srbiju, i dala nagoveštaj uvođenja vanrednog stanja koje je uvedeno 15. marta.
Na taj dan u svetu je više od 100.000 ljudi zaraženo COVID-om, a umrlo više od 3.400.
Prema podacima Batuta, od ovog virusa je u našoj zemlji do kraja 2023. godine preminulo je ukupno 18.307 pacijenata
svet
Ukrajinska kriza i povratak Donalda Trampa u Belu kuću, pomerili su klatno svetske pažnje sa ratnog na politički teren ovog trogodišnjeg sukoba, pa su diplomate, pre svega iz EU i Ukrajine, ali i iz SAD i Rusije, ovih dana rastrzani na sve strane, a geopolitički potresi osećaju se u svim krajevima Evrope.
Briselu će tako danas biti održan specijalni samit EU o Ukrajini, dok će se u Kijevu održati demonstracije ispred Ambasade SAD. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos učestvuje na Forum Evropske investicione banke učestvuje na panelu o proširenju EU, dok će se u Briselu danas sastati generalni sekretar NATO-a Mark Rute i predsednik Poljske Andžejem Dudom.
hladno jutro i topao dan
U Srbiji će, nakon hladnog jutra, u većini mesta sa slabim mrazem, tokom dana biti sunčano i još malo toplije, saopšteno je iz Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Duvaće slab, južni i jugoistočni vetar.
Najniža temperatura biće od minus četiri stepena do četiri, a najviša dnevna od 18 do 22 stepena.
U Beogradu će nakon hladnog jutra, na širem području grada sa slabim mrazem, tokom dana biti sunčano i još malo toplije.
Najniža temperatura biće od minus dva do četiri, a najviša dnevna oko 20 stepeni.
naslovne strane dnevnih novina
Danas – „Za uspeh generalnog štrajka treba hrabrost“, o pozivu studenata građanima da stupe u štrajk 7. marta.
Nova – „Vučićevog hotelijera terete za pranje novca i utaju poreza“, još jedna priča o hapšenjima.
Politika – „Opozicija ‘preskočila’ sednicu dan posle haosa“ o dešavanjima u Skupštini Srbije.
Blic – “ ‘Gazda’ Fruške gore osumnjičen za utaju miliona“, piše list o jednom od hapšenja u okviru borbe protiv korupcije.
Večernje novosti – „Nasilnici ostaju bez imuniteta?“, priča o incidentima u utorak u Skuštini Srbije.
Kurir – List piše da je prošlo pet godina od pandemije virusa korona.
na današnji dan
1475 – Rodjen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najvećih umetnika renesanse.
1836 – Meksikanci pod komandom generala Antonija Lopeza de Santa Ane (Antonio Lopez, Anna) zauzeli su američku tvrđavu Alamo u Teksasu. Tokom opsade koja je trajala 13 dana poginulo je svih 156 Teksašana, među kojima i legendarni Dejvi Kroket (Davy Crockett).
1874 – Rođen je ruski filozof Nikolaj Aleksandrovič Berđajev, profesor na Moskovskom univerzitetu (1920). Mislilac hrišćanske inspiracije, jedan od najvećih filozofa 20. veka napustio je sovjetsku Rusiju 1922. i postao najpopularniji ruski filozof na Zapadu. Umro je 23. marta 1948. u Francuskoj („Hrišćanstvo i klasna borba“, „Smisao istorije“, „Filozofija slobode“, „Čovek i mašina“, „O ropstvu i slobodi čoveka“).
1882 – Knez Milan Obrenović proglasio je Srbiju kraljevinom, a sebe kraljem.
1927 – Rođen je kolumbijski književnik Gabrijel Garsija Markes. Pisac „magičnog realizma“, žanra koji meša mitove, magiju i realnost, najviše je doprineo da latinoamerička literatura dodje u centar pažnje svetske kulturne javnosti ’60-tih godina 20. veka. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1982. („Sto godina samoće“, „Ljubav u doba kolere“).
1941 – Krunski savet Kraljevine Jugoslavije je u Drugom svetskom ratu doneo odluku da Jugoslavija pristupi Trojnom paktu, pod uslovom da joj Nemačka i Italija garantuju nepovredivost teritorije.
1944 – Poletevši iz vazduhoplovnih baza u Velikoj Britaniji, 658 američkih bombardera započeli su u Drugom svetskom ratu danonoćno bombardovanje Berlina.
1945 – U Njujorku je umrla srpska slikarka Milena Pavlović Barili, jedan od najznačajnijih predstavnika nadrealizma u srpskom slikarstvu. Od 1939. živela je u SAD, gde je bila ilustrator modnog časopisa „Vog“ i scenograf i kostimograf u njujorškim pozorištima. Rođena je u Požarevcu 1909.
1946 – Francuska je priznala Vijetnam kao nezavisnu državu u okviru Indokineske federacije.
1949 – Radio Beograd je prvi put emitovao humorističku emisiju „Veselo veče“, koja je odmah postala jedna od najpopularnijih radio emisija.
1953 – Georgij Maljenkov je posle smrti Josifa Staljina postao sovjetski premijer i prvi sekretar Komunističke partije.
1973 – Umrla je američka književnica Perl Bak, koja se proslavila romanima u kojima je opisala život u Kini („Dobra zemlja“, „Istok , Zapad“, „Zmajevo seme“). Dobitnica je Nobelove nagrade za književnost 1938.
1992 – „Mikelanđelo“, jedan od najopasnijih kompjuterskih virusa, napao je hiljade kompjutera širom sveta.
1998 – U sukobima sa srpskim snagama bezbednosti na Kosovu je ubijen Adem Jašari, jedan od glavnih vođa ilegalne Oslobodilačke vojske Kosova.
2007 – U samoubilačkom bombaškom napadu u iračkom gradu Hili, južno od Bagdada ubijeno je 115 šiitskih hodočasnika, koji su se uputili u sveti grad Kerbalu.
2012 – Umro je Robert B. Šerman pisac Diznijevih filmskih klasika. Zajedno sa svojim bratom Ričardom komponovao je pesme za brojne Diznijeve filmove, među kojima su „Knjiga o džungli“, „Meri Popins“ za koju su osvojili dve nagrade Oskar i jednu nagradu Gremi, „Aristokrate“ i „Čiti Čiti Beng Beng“.
2017 – Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je modifikovanu verziju dekreta o privremenoj zabrani putovanja za šest većinski muslimanskih zemalja, čiju je prvobitnu verziju zabranio federalni sud. Građanima Irana, Libije, Somalije, Sudana, Sirije i Jemena je blokiran ulaz u SAD na 90 dana. Irak je uklonjen s liste nakon što je pristao da sarađuje s američkom vladom i zabrani svojim građanima da apliciraju za vize.
2020 – U Srbiji je zabeležen prvi slučaj zaraze korona virusom. Na taj dan u svetu je više od 100.000 ljudi zaraženo tim viruso, a umrlo više od 3.400.
preporuke za čitanje
Na Velikim pričama danas čitajte tekst Dejana Jovića o novom geopolitičkom poretku i trojici njegovih „jahača“.
Dejan Stojiljković nas vraća u prošlost, u neke druge studentske proteste, u priči o tome šta je „veliki Živojin Pavlović u svojoj zabranjenoj knjizi pisao i poručivao o studentskim protestima i državi koja se sa studentima obračunava“.
Sećate li se Veljka Paunovića? E pa nekadašnji svetski šampion u fudbalu ponovo nema posao, a o tome kako to „nikoga na ovim prostorima više ne zanima“, piše Aleksandar Gligorić.
Tagovi
