Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen ocenila je da „zapad kakav smo poznavali više ne postoji“ u intervjuu za nemački Die Zeit o „istorijskim promenama“ koje se dešavaju od povratka Donalda Trampa na čelo SAD kao i ulozi Evrope na globalnoj političkoj i ekonomskoj sceni.
Citirajući Kaju Kalas, visoku predstavnicu EU za spoljne poslove i bezbednost, koja je nakon poslednjeg susreta Volodimira Zelenskog i Trampa izjavila da je „slobodnom svetu potreban novi lider“, novinar Die Zeit upitao je fon der Lajen da li je ona sada lider slobodnog sveta.
„Ne volim takve etikete…Za mene je ključno da Evropa igra snažnu ulogu u oblikovanju novog svetskog poretka koji se polako pojavljuje. I čvrsto verujem da Evropa to može“, rekla je predsednica EK podsećajući na niz kriza sa kojima se Evropa suočila, od bankarske i migrantske, preko pandemije i energetske krize do ruskog rata protiv Ukrajine.
„Sve su to ozbiljne krize koje su nas zaista stavile na probu, ali Evropa je iz svake krize izašla veća i jača. Ljudi su naučili da, kada se dogode velike krize, Evropa svakako nudi neka od glavnih rešenja. To uliva poverenje. Takođe, Evropa je uvek upravljala krizama kao tim“, rekla je Lajen.
SVET TRAŽI PREDVIDIVOST I POUZDANOST
Zatim je usledilo pitanje da li je EU, sa njom na čelu, u poslednje vreme postala najvažniji garant zapadnih vrednosti u svetu.
„Zapad kakvog smo poznavali više ne postoji. Svet je postao globalan i geopolitički, i danas naši prijateljski odnosi obuhvataju čitavu planetu, što se može videti i u debati o carinama“, ocenila je fon der Lajen.
Istakla je da je „pozitivan sporedni efekat“ aktuelne situacije taj da trenutno vodi bezbrojne razgovore sa šefovima država i vlada širom sveta koji žele da sarađuju sa EU na novom poretku.
„To važi od Islanda do Novog Zelanda, od Kanade do Ujedinjenih Arapskih Emirata, kao i za Indiju, Maleziju, Indoneziju, Filipine, Tajland, Meksiko i Južnu Ameriku. Trenutno bih mogla da vodim te razgovore 24 sata dnevno. Svi traže više trgovine sa Evropom – i to se ne odnosi samo na ekonomske veze. Reč je i o uspostavljanju zajedničkih pravila, kao i o predvidivosti. Evropa je poznata po svojoj predvidivosti i pouzdanosti, što se ponovo počinje smatrati veoma vrednim. S jedne strane, to je veoma ohrabrujuće; s druge strane, naravno, nosi i ogromnu odgovornost koju moramo opravdati“, poručila je fon der Lajen.
EU JE I DALJE MIROVNI PROJEKAT
Govoreći o EU, ocenila je da je ona i dalje mirovni projekat.
„Kod nas pravila ne diktiraju ‘braća’ ili oligarsi. Ne napadamo svoje susede i ne kažnjavamo ih. Naprotiv, dvanaest zemalja se nalazi na listi čekanja za članstvo u EU. To je oko 150 miliona ljudi. U Evropi deca mogu da pohađaju dobre škole bez obzira na to koliko su im roditelji bogati. Imamo niže emisije ugljen-dioksida, imamo viši očekivani životni vek. Kontroverzne debate su dozvoljene na našim univerzitetima. Sve ovo i još mnogo toga su vrednosti koje moramo braniti i koje pokazuju da je Evropa više od jedne unije. Evropa je naš dom. A ljudi to znaju, ljudi to osećaju“, zaključila je fon der Lajen u intervjuu za Die Zeit.
Tagovi
