Članovi Anketne komisije, govoreći o leks specijalisu o Generalštabu, istakli su, kako su rekli, mnoge njegove neustavnosti, a posebno naglasili odredbu koja se odnosi na retrokativnost, a kojom se kaže da „Generalštab nikad nije ni imao status kulturnog dobra“, te da niko i ne može odgovarati za skidanje zaštite, piše N1.
Komisija je istakla da to otvara prostor za amnestiranje onih koji su počinili krivična dela za skidanje zašitite i falsifikovanje dokumenata.
„Postupak je kvaran, zakon je nastao u Vladi, nemojmo sumnjati u to, i dat je poslanicima (SNS, na čelu sa Milenkom Jovanovim) da bi se zamaglila suština da se zakonom želi podstići amnestirujuće dejstvo u pogledu ministara protiv koji se postupak vodi ili može voditi u vezi ovog projekta.
Da to oni ne bi predlagali, predlažu ga poslanici na čelu sa Milenkom Jovanovim“, naveo je profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu Tanasije Marinković.
Sa ovim je saglasna i nekadašnja predsednica Ustavnog suda Vida Petrović Škero.
„Zakonodavac je, kršenjem načela podele vlasti, oglasio ništavom odluku od 2005. godine kojom je Generalštab postao kulturno dobro. Doneli smo zakon sa retroaktivnim dejstvom kojim se kaže da Generalštab nikad nije ni imao status kulturnog dobra koji pokušava da eliminište krivičnu odgovornost okrivljenih za falsifikat“, istakla je ona.
Podsetimo, Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je optužnicu protiv ministra Nikole Selakovića, v.d. direktora Zavoda za zaštitiu spomenika kulture Gorana Vasića, v.d. direktora Gradskog zavoda Aleksandra Ivanovića i v.d. sekretarke u Ministarstvu kulture Slavice Jelače.
koje su odredbe Ustava prekršene?
Marinković je istakao mnoge neustavnosti i nezakonitosti leks specijalisa o Generalštabu.
Istakao je da tzv. leks specijalis o Generalštabu nije u suštini zakon, već upravni akt, kao i da je time prekršen Ustav i načelo podele vlasti.
„Ustav propisuje da su zakoni opšti akti, sadrže opšte norme, a ovaj zakon – kada se pogledaju članovi koji se odnose na oduzimanje svojstva kulturnog dobra Generalštabu i Ministarsrvu odbrane, on se pokazuje kao upravni akt. To je povreda Ustava i u pogledu vladavini prava. Povređuje se i načelo podele vlasti. Posao određivanja toga šta je kulturno nasleđe – o tome ne odlučuju oni koji su stručni da to odrede, već poslanici kao nekompetentni, kršeći Ustav i samostlanost i podele vlasti, odlučuju o tome šta je kulturno nasleđe“, istakao je on.
Istakao je i da su povređeni članovi Ustava koji se odnose na zaštitu životne sredine, ali i postupci koji se odnose na kulturno nasleđe.
„Povređuje se i zaštita životne sredine. Ne znamo u kojoj se fazi nalazi projekat, da li je morala da bude urađena procena uticaja na životnu sredinu, ali znamo da tu procenu nemamo na uvid. Znamo da se ovaj veliki projekat pokušava izgraditi na padini koja je hidrogeološki izuzetno značajna. Postoji sumnja da je povređen Ustav u delu koji se odnosi na pravo na zdravu životnu sredinu. Zakon o Generalštabu, u formi pojedinačnog akta, derodira postupak koji je propisan Zakonom o zaštiti kulturnog nasleđa, kad je reč o tome kad se oduzima status kulturnog dobra. Sve se zaoštrava u kontekstu usvojenog autentičnog tumačenja, a koje širi prostor za radove“, istakao je on.
Istakao je i da će Anketna komisija podneti inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti leks specijalisa.
Zašto je doneto autentično tumačenje, a ne izmene i dopune zakona?
Škero je govorila o spornim odredbama autentičnog tumačenja leks specijalisa o Generalštabu.
„Autentično tumačenje zakona od strane zakonodavca je retko, a naročito kada se radi o grupi poslanika i kratkom periodu. SNS poslanici traže smisleno tumačenje nepostojeće norme u tome zakonu, takođe u hitnom postupku. U leks specijalisu nije postojala norma za koju skupština može da da autentično tumačenje. Ovo se moglo smatrati predlogom za dopunu i izmenu zakona. Zakonodavac je neustavno poništio odluku iz 2005. i cilj je bio da se donese nova norma bez pokretanja postupka za ocenu njene ustavnosti. To se postiglo autentičnim tumačenjem protiv koga se ne može dobiti postupak ustavnosti“, istakla je bivša predsednica Ustavnog suda.
Doneti zakon je upravni akt, kako je istakla, i može ga poništiti samo organ izvršne vlasti ili sud, zakonodavni organ to ne može učiniti.
Leks specijalis i njegovo autenitčno tumačenje su, kako je istakla Petrović Škero, doneti sa „istom namerom“ kao i komercijalni ugovor koji reguliše gradnju pruge deonicu Novi sad-Subotica, ali i kao leks specijalis za EKSPO.
„Uvele su retrokativnost i mogućnost korupcije“, navela je ona.
Paunović: „Lex individualis“ je donet zbog aboliranja funkcionera
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) krenulo je u postupak dokazivanja krivične odgovornosti onih koji su se našli na optužnom predlogu u slučaju Generalštab mnogo ranije nego što je lex specialis donet, te s toga možemo lex specialia da posmatramo iz dva ugla, navodi bivša tužiteljka Jasmina Paunović.
„Prvi je da se relativizuje postojeći zakon i fleksibilno posmatra poklon ovog prostora Džaredu Kušneru, a drugi je da se aboliraju svi koji se nalaze na optužnom predlogu. Stoga sam naziv lex specialis nije adekvatan, ako imamo u vidu da je to upravni akt a nikako zakon, a druga stvar je što se ne odnosi na opšti, nego na individualni interes, pa bi stoga pre mogli da ga nazovemo lex individualis“, navela je.
Opšti interes u jednom zakonu bi podrazumevao javnu raspravu o tom zakonu, kao i da se se ima sluha za struku i šta ona govori o njegovoj izmeni i dopuni.
Paunović podseća da član 87. Ustava govori da smo svi dužni da se brinemo, staramo i čuvamo kulturno-istorijske spomenike koji su preuzeti u nasleđe ove države.
„To znači da nikako ne možemo da komentarišemo da se na tom prostoru nađe brdo kamenja. Naprotiv, svi imamo obavezu da vratimo u prethodno stanje objekat, a nikako da ga označimo kao nešto što nikad nije bilo kulturno dobro“, ističe ona i dodaje da u članu 9. Lex specialisa piše da odluka o utvrđivanju Generalštaba kao objekta Vojske Srbije i ministarstva odbrane se oglašava ništavom – to ništavo znači da nikada nije ni bilo kulturno dobro“, dodaje Paunovićeva.
Tužiteljka u penziji podseća i da član 197. Ustava govori da nijedan zakon ne može da ima retroaktivno dejstvo, a da ako ga ima to mora da bude u opštem interesu.
„Ako bi TOK išao dalje – bilo bi još ministara“
Ona navodi da se svim okrivljenima u slučaju Generalštab krivična dela kvalifikuju kao krivična dela sa koruptivnim elementima jer su „korist pribavili nekom drugom, koji u ovom slučaju apsolutno ne sme da postoji zato što se radi o kulturnom nasleđu“.
„Motiv ljudi koji se nalaze u optužnici je isključivo zaštita interesnih grupa koje se nalaze u izvršnoj vlasti. Ukoliko bi TOK rešio da ide dalje, bojim se da bi se našli na krivičnoj odgovornosti još neki ministri, koji su na neki način učestvovali u ovom razvlašćivanju spomenika kulture“, kaže Paunović.
Lex specialis donet je zbog aboliranja funkcionera, navodi Paunović i kaže da se boji da se zakonom nije motivisalo aboliranje svih drugih lica koja bi mogla da se nađu na optužnom predlogu.
„Ako pratimo momenat donošenja lex specialisa videćemo da je on upravo donet u trenutku kada se na optužnom predlogu pojavio ministar kulture. Znači tendencija vlasti je da zaštiti sve svoje pripadnike izvršne vlasti koji bi eventualno mogli da se nađu u nekom trenutku na nekom optužnom predlogu“, zaključila je Paunović.
Tagovi
