Neće svi u 2026. nositi VR ili AR naočare, možda i nije bilo pametno menjati ime kompaniji u Meta očekujući da će svi već u ovoj godini biti u „metaversu“, niti će se roboti tek tako naoružati i zauzeti svet, ali najmanje jedna vrsta tihe apokalipse se lagano nadvija nad digitalnim svetom, i ne samo nad njim.
Ta apokalipsa nema lice Arnolda Švarcenegera i ogleda se u sudaru veštačke inteligencije, tržišta, infrastrukture i politike, i u tome kako se zbog tih sudara menja internet kakav poznajemo.
Nije lako probrati to koja je promena najizvesnija, jer od niza tehnoloških prognoza koje imamo svake godine, sve je teže razaznati šta ima smisla, a šta nema. Prvo, sve se jako brzo razvija i skokovi i proboji se očekuju u nekoliko oblasti, koje bi sa sobom mogle da povuku sve i svašta – počevši od sveprisutne veštačke inteligencije, preko kvantnih računara, biotehnologije i medicine, do energetike.
A zatim, šuma, i namernog i nenamernog, ima mnogo. Bez obzira na izvor, na to da li su u pitanju Harvard, Stanford ili vodeći kineski AI univerzitet Cinghua, neki veliki think-tank, ili neka nova odmetnuta ekipa stručnjaka, teško je podeliti projekcije na one koje imaju težinu, i na one koje zvuče sjajno, ali su potpuno, iako nenamerno, promašene.
***
ŠTA SE KRIJE IZA ZATVORENIH VRATA
Potencijalno nešto još dramatičnije će se ove godine odvijati daleko od tzv. „consumer“ sfere, odnosno tamo gde prosečan korisnik nema pristup. Dok se veliki Salesforce rve sa halucinacijama botova u korisničkoj podršci, a običan korisnik sa modelima koji nekada odlepe, najveće svetske sile i korporacije poput Palantira Pitera Tila operišu modelima koji su već danas integrisani u lance odlučivanja, odnosno tamo gde greške ne rezultiraju lošim PR-om, već konkretnim posledicama na terenu.
U 2026. godini, kao što je i svojevremeno predvideo niz scenarija u nezavisnom setu turobnih prognoza objavljenih pod oznakom „AI 2027“, očekuje se da veštačka inteligencija odmakne dalje od simulacija razgovora na manje ili više samostalne zadatke, među kojima su i autonomna naučna istraživanja. Najkonkretnije korake je javno pravio Google, ali posle najave američke vojske da integriše veštačku inteligenciju u svoje protokole, nije potrebno mnogo mašte da se zaključi da se uprkos „otrežnjenju“ u potrošačkom delu ekosistema i potencijalnom pucanju investicionog mehura, iza zatvorenih vrata širom planete priprema teren za mnogo ozbiljnije primene.
U tim procesima, jedno od najvećih pitanja jeste zamena „ljudskog resursa“, o kom god delu lanca da govorimo. Iako se čini da „velika zamena“ neće biti nadohvat ruke ni ove godine, to ne znači da o tome ne treba da se razgovara, naprotiv. Naročito ako uzmemo u obzir činjenicu da već sada ima smisla biti umereno hrabar da se kaže da postoji niz radnih mesta koja su pre politička kategorija nego ekonomska.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI JE OD PETKA, 9. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Tagovi
