Vlada Divljan: Jedno vreme koje se ne da reprizirati

Prikazan je film „Nebeska tema priča o Vladi Divljanu“, scenariste i reditelja Mladena Matičevića. Pun Sava centar. Valjda je to nešto preko četiri hiljade ljudi. Jedan lik reče: „Ceo onaj divni urbani Beograd je večeras ovde.“

I na ekranu, u filmu o Vladi Divljanu sve neki svet koji volimo: Bajaga, Rundek, Svetozar Cvetković, Šaper, Maks Juričić… Posveta velikom muzičaru, ali i delom posveta jednom vremenu (osamdesete) u kojem se činilo da smo nivelisani sa savremenim svetom, a zapravo je sve to bila labudova pesma jedne zemlje i njene bolje mladosti. Postoji nekoliko slojeva filma. Jedan od njih je i deo kada Vlada Divljan napušta Beograd i u samo ta tri minuta, u njegovoj audiorazglednici iz Australije, nastavlja se svedočanstvo jedne od govornica u filmu koja priča o njegovom razočaranju raspadom i ratom u bivšoj zemlji. Ništa više nisu mogli uraditi ni umorni novi talas ni savršene pop balade da se zakoče kuršumi i krvarenja.

U subotu, danu nakon premijere, susreo sam se sa mnogim koji su odgledali film. I različiti su bili komentari. Ovaj film je i film o smrti. Divljanovoj ranoj i iznenadnoj smrti. I to je prikazano bez patetike. Kada njegova supruga Dina govori da bi pristala i pored tragičnog kraja da reprizira čitav zajednički život sa Vladom. I njegov sin koji negde pred finale filma izvodi hit njegovog oca. Kada njegov kolega Maks Juričić opisuje da je Vlada želeo tih poslednjih meseci da svira i samo svira, a da su tek kasnije shvatili da su to bili meseci sa čovekom koji ih polako i zauvek napušta.

To me je odvelo na poslednji razgovor koji sam za Nedeljnik pravio sa Divljanom. Nekoliko dana nakon toga sam saznao da je teško bolestan i pitao sam se i pomalo čudio zašto je pristajao na sve te zahteve za slikanjem i razgovorima ako uskoro zauvek odlazi. Jer ovo je film i o smrti i pitaš se šta bi zapravo trebalo čovek da radi kada mu se onaj gornji deo peščanog sata nepovratno prazni. Film skreće pažnju na tužnu činjenicu potkovanu statistikom da je ogromna popularnost Vlade Divljana obnovljena nakon njegovog odlaska.

I ovaj film i koncert u njegovu čast na istom mestu ispratio je desetostruko veći broj ljudi od poslednjih njegovih koncerata. Tako da je potvrđena sumorna istina o smrti kao posthumnom marketingu. Ipak, ostaje armirano i zauvek da je Divljan jedan od najvećih pop autora ovog prostora. Ostaje i njegovo ime na Centru za kulturu Palilula kao spomenik jednom vremenu koje se, osim na filmu, ne da reprizirati.