Bio je petak, i tačno u deset sati pre podne vrata od stana su se naglo i uz buku otvorila, bili su to Fric i Poštar koji su na nosilima nosili Kineza Lija, uleteli su u stan, zatim u trpezariju, odgurnuli su u stranu trpezarijski sto, iz kupatila je istrčao Profesor filozofije sa spuštenim pantalonama i sa knjigom „Strah i drhtanje“ od Kjerkegora u ruci, Dobrila je izašla iz spavaće sobe, na sebi je imala odvratnu zelenu spavaćicu na kojoj je žutim slovima pisalo ‘Lakoća guranja istorije pod tepih stiče se decenijama pravljenja sranja bez konsekvenci’, Fric i Poštar su spustili nosila sa Kinezom Lijem na pod u trpezariji, i onda su seli pored njega. Fric mu je lupio šamar, Kinez Li je otvorio oči i rekao: „Ja bih te molio da prestaneš da mi udaraš šamare.“ Dobrila je pitala: „Šta se dogodilo?“
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 28. SEPTEMBRA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
