Nakon dugog dana radnog gledanja u ekran, moj momak i ja mrtvi umorni ležemo u krevet. Otvaram knjigu ali je odmah i zatvaram, nemam snage ni za čitanje, gasim svetlo i mislim da ću odmah zaspati. Đavola. Vrtim se, otkrivam, pokrivam i prevrćem jastuk dobra dva sata. Pokušavam sve tehnike uspavljivanja koje mi padaju na pamet. Prvo mislim o lepim stvarima, onda dišem duboko i iz stomaka a na kraju brojim ovce iako mi to s ovcama nikad nije polazilo za rukom. Uvek mi se razbeže svaka na svoju stranu zbog čega počnem da mislim o pastirima i onim njihovim psima pulinima što teraju ovce. Tačnije o tome kako ti pastiri nauče te puline da teraju ovce.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 1. FEBRUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
