Front svaki dan guta živote, ali to nije važno za politički kontekst velikog poigravanja sa odnosom Bele kuće i Kremlja. Sada se ponovo otvara šansa za završetak dugog rata održivim primirjem – za Moskvu pobedom u ratu jer je proširenje „ruskog sveta“ neminovnost. Dobiće komad terena na istoku Ukrajine, ali da vidimo koliko i koji su uslovi. Poslovi oko definisanja linije razdvajanja su u toku – izaslanik Vitkof sreo se sa predsednikom Putinom 6. avgusta i sa ruske strane stola su rekli da hoće čitav Donbas i kvit.
Tramp se pripremio za susret sa Putinom sa nizom mera koje treba da pokažu Rusima da se misli i planira tvrdo – nove teške sankcije, naoružanje za ukrajinsku armiju i razne male i velike pretnje usmerene na jedan cilj – da se prihvati primirje od strane koja je pokrenula invaziju 24. februara 2022. godine.
Proletos okolnost su bile pogodne za primirje na ukrajinskom frontu. Činilo se izvesnim da će zastoj u ratu odnosno nedostatak smislenog vojnog rešenja nametnuti obema stranama da učine što se mora, progutaju osećaj nezadovoljstva i potpišu papir o uslovima primirja. To se nije desilo primarno zato što je jedan Donald odlučio da se u par brzih poteza postigne sve, i to tako što će poslati Vladimiru Vladimiroviču paket pozitivnih poruka. Ukrajinske vlasti bile su pod pritiskom Bele kuće zbog ratoborne retorike iako je bilo jasno da se radi o pozama koje su motivisane samo političkim potrebama, a ne realnom procenom situacije. Mora se tako.
Eto kod nas vlasti poštuju Prištinu, ali namerno podjaruju živu silu frazama o povratku u Prizren. Od praznih fraza nema ništa, ali leče dušu glasača. Šta se očekivalo od Volodimira osim da obećava svom narodu da će Krim uskoro da povrate i da se mora izaći na granice iz 1991. godine. U takvim okolnostima produmali su u Kremlju šta činiti – držali su čvrsto u rukama inicijativu na frontu, pokrivaju ukrajinske položaje kišom artiljerijskih projektila iz severnokorejskih i iranskih skladišta, sa neba padaju velikokalibarske avijacijske bombe sa krilima koje sa solidnom preciznošću pogađaju mete, troše se balističke rakete „iskander“, a dronovi „geran-2“ (alias „šahed“) pljušte po gradovima u pozadini u stotinama komada.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA KOJI OD ČETVRTKA MOŽETE PRONAĆI NA KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
