Debate u Nemačkoj sve više se bave nevažnim stvarima i postaju sirovije, kaže većina građana – prema studiji Univerziteta Johan Gutenberg, a javlja agencija dpa.
Više ispitanika nego pre primećuje nepoštovanje i ponekad ekstremno ponašanje u javnom diskursu, bilo da je reč o političkim emisijama, sednicama Bundestaga ili društvenim mrežama.
U anketi je učestvovalo oko 1.200 ljudi, a sprovedena je u novembru i decembru prošle godine.
Studija je pokazala da 69 odsto ispitanika – u poređenju sa 54 odsto u 2022. – veruje da javne ličnosti tvrdoglavo drže do svog stava.
Nepoštovanje sagovornika i skrivanje podataka
Pored toga, 68 odsto – u poređenju sa 50 odsto pre tri godine – navodi da učesnici u debatama ne dozvoljavaju drugima da završe rečenicu, a 54 odsto primećuje stalno odstupanje od teme.
Skoro trećina ukazuje na nepoštovanje, pri čemu je 44 odsto reklo da se važni podaci namerno skrivaju.
Isti udeo vidi izražavanje predrasuda o drugima, što je porast u odnosu na 28 odsto u 2022. Uz to, 39 odsto – u poređenju sa 21 odsto dve godine ranije – često ili vrlo često primećuje zlobne ili cinične komentare.
Da se ljudi ponašaju nepristojno i bez poštovanja u javnom diskursu kaže 36 odsto, a 31 odsto da se drugi vređaju i zlostavljaju.
Sve više smatra da „mediji potkopavaju slobodu mišljenja“
Autori studije ne vide eroziju poverenja u medije.
Prilično ili potpuno etabliranim medijima veruje 47 odsto „kada su u pitanju zaista važna pitanja“, u poređenju sa 44 odsto prethodne godine, 49 odsto tokom pandemije 2020. i 43 odsto u 2019.
Međutim, blago rastuća manjina gleda na etablirane medije posebno kritički, pa i neprijateljski.
Čak 20 odsto ispitanika se složilo sa izjavom „mediji potkopavaju slobodu mišljenja u Nemačkoj“, što je porast od pet procentnih poena u odnosu na prethodnu godinu i novi maksimum.
Narativ o „lažnim medijima“ takođe dobija podršku. Prema studiji, jedan od pet se složio sa izjavom da mediji sistematski lažu, što je porast u odnosu na 14 odsto pre dve godine, podseća dpa.
Tagovi
