Kako smo momak i ja za Novu godinu otišli s psima na vikendicu u šumi, gledali u vatru i zaspali pre dvanaest, nije bilo povoda za neke novogodišnje rezolucije. Nikad se nisam time ni bavila, makar ne za praznike, ali dok sam prvog januara opsednuto gledala u vatru, zapitala sam se šta mene to najviše čini onim što sam Ja.
Iako uglavnom pljujem Instagram, istina je da može da posluži kao sasvim dobro ogledalce. Mnogi od nas na tim mrežama na ovaj ili onaj način predstavljaju se lažno ili delimično istinito ali ipak – šta mi biramo da okačimo, kako želimo da nas neko vidi ili šta želimo da budemo – govori dosta o nama.
CEO TEKST PROČITAJTE U NOVOM BROJU NEDELJNIKA, KOJI JE U PRODAJI OD ČETVRTKA, 11. JANUARA, NA SVIM KIOSCIMA I NA NSTORE.RS
Da li je među tih pet nepokolebljivih zemalja koje drže do morala i integriteta takmičenja Srbija? Heh, naravno da nije; naši su po običaju čekali da sve prođe, ne shvatajući da je nemanje stava najveći stav koji postoji.
Marko Prelević
U prevozu, u prodavnici, u banci, tu su ljudi koji napišu – pa dobro, makar se trude da napišu, nekad ne ide, teška su ta slova – „Studirala na kićovanu pa najebala“ na apel za pomoć, na vest da je jedna devojka nestala.
Marko Prelević
