Kraj godine je pravo vreme da se osvrnemo na ostvarene rezultate, ali i da usmerimo pogled ka reformama koje nas čekaju. NALED već uveliko priprema ambiciozne planove za 2025. godinu, a održivi razvoj biće u fokusu našeg rada, budući da je Evropska unija kao lider u dekarbonizaciji postavila cilj za dostizanje neto nulte emisije do 2050. godine. Da bismo pomogli ovom procesu, NALED će uz podršku Vlade Švedske u Beogradu u naredne tri godine raditi na podsticanju održivosti lanaca snabdevanja i njihove usklađenosti sa ekološkim, socijalnim i upravljačkim standardima EU, kako bi domaće kompanije smanjile karbonski otisak i zadržale konkurentnost na tržištu – kaže na početku razgovora za Nedeljnik Ana Ilić, direktorka za dobru upravu u NALED-u.
Kako biste ocenili regulatorno okruženje u Srbiji i šta vidite kao reformske prioritete za narednu godinu?
Zakonodavna aktivnost države primetno je usporila tokom 2024. godine i važno je da se taj tempo pojača kako bi Srbija ispunila kriterijume za članstvo u EU. Ipak, svetlu tačku u domenu evrointegracija predstavlja usvajanje Reformske agende – Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, kojim je otključan pristup evropskim fondovima iz Plana za rast u ukupnom iznosu od 1,58 milijardi evra.
Jedna od decenijskih NALED-ovih inicijativa za reformu parafiskalnih nameta i uvođenje elektronskog javnog registra svih taksi i naknada postala je deo Agende kroz planirano uvođenje elektronskog plaćanja svih neporeskih dažbina preko portala eUprave ili ePlati, čime će spisak svih davanja postati vidljiv na jednom mestu.
Važno je da nastavimo i sa krupnim reformama – da donesemo novi Zakon o radu, javne nabavke učinimo konkurentnijim, a zdravstveni sistem dostupnijim, uredimo nerešene imovinsko-pravne odnose i krenemo više da vrednujemo pitanje zaštite životne sredine.
Voda, vazduh i klima ne poznaju granice i zato je važno da radimo zajedno sa zemljama u regionu i Evropskom unijom na izgradnji održive i konkurentne ekonomije
Kod nas je otvorena prva spalionica u Vinči za proizvodnju toplotne i električne energije, ali zbog nedovoljno razvijene primarne selekcije, tamo odlazi otpad lošijeg kvaliteta. Zato se zalažemo za unapređenje sistema upravljanja komunalnim otpadom i uvođenje depozitnog sistema za razvrstavanje ambalaže od pića. Dodatno, među našim prioritetima se već dugo nalazi i preporuka da se sistem naplate naknade za zaštitu životne sredine uskladi sa principom „zagađivač plaća“, kao i da se otvori Zeleni fond u koji bi se sva sredstva namenski slivala.
U novoj godini ne smemo da zaboravimo ni marginalizovane grupe i podršku koja socijalna preduzeća čekaju od usvajanja Zakona o socijalnom preduzetništvu. Nastavićemo da se zalažemo za usvajanje Programa za razvoj socijalnog preduzetništva, odnosno dobro koncipiranog seta mera kao što su subvencije, ustupanje javnih prostora po povlašćenim uslovima i socijalne nabavke, odnosno davanje prednosti kupovini proizvoda od socijalnih preduzeća sa adekvatnim načinom bodovanja.
Kada govorimo o javnim nabavkama, koje inicijative NALED-a možemo da očekujemo u 2025. godini?
NALED se aktivno bavi razvojem transparentnijeg i efikasnijeg sistema javnih nabavki i jačanjem kapaciteta ponuđača i naručioca od 2021. godine, kada smo uspostavili saradnju sa Švedskom agencijom za međunarodni razvoj i saradnju (Sida). Uz podršku Švedske, u toku je projekat “Efikasne javne nabavke i održivi lanci snabdevanja za unapređenje konkurentnosti”, gde je poseban fokus stavljen na primenu zelenih i socijalnih kriterijuma.
Prvog januara 2025. godine obeležavamo godinu dana kako je primena ekoloških kriterijuma postala obavezna u pojedinim oblastima, a uskoro ćemo moći da vidimo i prve rezultate, odnosno kako je ova zakonska regulativa uticala na naručioce i da li je došlo do poboljšanja kada govorimo o korišćenju kriterijuma kvaliteta.
Takođe, nastavljamo da pružamo podršku ponuđačima i naručiocima u cilju podsticanja veće konkurentnosti u postupcima javnih nabavki. Srbija ima dobar zakon, ali prelazimo u fazu kada je implementacija ključna. Zato je potrebno olakšati i podstaći učešće većeg broja kompanija na tenderima, naročito malih i srednjih preduzeća, i osigurati da svi oni imaju jednake uslove.
Naše poslednje istraživanje pokazuje da je udeo kompanija koje ne učestvuju na tenderima, jer ne veruju da će postupak biti fer i transparentan, skočio na 42% u 2024. godini. Istovremeno, kompanije koje su u prethodne tri godine učestvovale u nadmetanju češće ocenjuju da se nabavke sprovode u skladu sa propisima od onih koji nisu ni probali. To nam jasno govori u kom pravcu treba da idemo. Moramo da identifikujemo razloge zašto poverenje opada, da radimo na jačanju kontrole i nadzora sprovođenja javnih nabavki, kako bismo vratili poverenje ponuđača i ojačali konkurenciju.
Kada govorimo o kontroli, tu nam je podrška medija od velikog značaja, jer su oni taj svetionik koji ukazuje na nepravilnosti i koji može podstaći velike promene. Zato se radujemo i većem broju obuka koje će biti posvećene upravo novinarima, kako bi naučili brže i efikasnije da pretražuju Portal javnih nabavki, analiziraju izveštaje Kancelarije za javne nabavke i Državne revizorske institucije i upoznali se sa zakonskim okvirom i svim učesnicima u sistemu.
Važno je da nastavimo i sa krupnim reformama – da donesemo novi Zakon o radu, javne nabavke učinimo konkurentnijim, a zdravstveni sistem dostupnijim, uredimo nerešene imovinsko-pravne odnose i krene mo više da vrednujemo pitanje zaštite životne sredine
Šta očekuje domaću privredu u narednom periodu kada je reč o usaglašavanju sa evropskim standardima?
Nedavno smo otvorili jednu novu i važnu temu koja ostaje ključna i u 2025. godini, a to je uvođenje ESG (Environmental, Social, Governance) standarda u poslovanje. Kako bi se zadržale, odnosno uključile u lance snabdevanja velikih kompanija, domaća privreda mora više nego ikad da obrati pažnju na poštovanje ljudskih prava i uticaj koji ima na životnu sredinu. Adekvatan odgovor na ove zahteve i primena ESG standarda su i šansa za našu privredu, ne samo da zaustavi zaostajanje za evropskim ekonomijama, nego i da taj proces preokrene, podigne konkurentnost i prisutnost na EU tržištima.
Pažnju treba da obratimo na ratarsku proizvodnju koja godišnje emituje šest miliona tona ugljen-dioksida i otpočnemo proces tranzicije sa konvencionalne na regenerativnu poljoprivredu. Budući da poljoprivreda predstavlja jedan od glavnih stubova ekonomije u zemlji, preduzimanje konkretnih mera kako bi se unapredila održivost sektora i njegova otpornost na klimatske promene biće jedan od naših glavnih prioriteta. Podjednako važna biće i industrija pogođena CBAM regulativom (CBAM – mehanizam prekograničnog usklađivanja cene ugljenika), odnosno industrija aluminijuma, cementa, gvožđa, čelika i veštačkih đubriva, kojoj je potrebna sistemska podrška kako bi dekarbonizovali svoja postrojenja i prešli na upotrebu obnovljivih izvora energije i alternativnih goriva.
I za kraj, koju biste poruku poslali?
Voda, vazduh i klima ne poznaju granice i zato je važno da radimo zajedno sa zemljama u regionu i Evropskom unijom na izgradnji održive i konkurentne ekonomije. NALED nastoji da doprinese ovom procesu kroz organizaciju regionalne CORE Days konferencije, koja je već tradicionalno postala prilika da okupimo lidere Zapadnog Balkana, razmenimo iskustva i dođemo do zajedničkih rešenja. Energetska tranzicija, korišćenje obnovljivih izvora energije i podsticanje inovacija i investicija u održive tehnologije su ciljevi kojima svi treba da težimo.
